ИНФОРМАЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ: Мораторијум два одобрен у укупном износу од 99,3 милиона евра

З.З.

28. 07. 2020. у 15:21

ИНФОРМАЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ: Мораторијум два одобрен у укупном износу од 99,3 милиона евра

Фото А. Станковић

ПОДАЦИ Централне банке показују да је мораторијум два одобрен у укупном износу од 99,3 милиона евра, што представља 3,43 одсто свих активних кредита банака на 30. јун 2020. године.

Из те институције су саопштили да је заинтересовано више фирми, него појединаца за одлагање отплате. Аналитичар Предраг Дрецун оцењује да је слабо интересовање последица трошкова које на крају, како каже, ипак плаћа клијент.

Од 22. маја заинтересовани клијенти још једном могу одложити отплату кредита три месеца. Услови су измењени у односу на први мораторијум када су то право могли искористити сви грађани и правни субјекти.

Да је интересовање за мораторијум два слабије потврђују подаци које су банке доставиле Централној банци, каже Жељка Асановић из ове институције. Статистика монетарне власти показује и то да је на крају јуна у мораторијуму било више од 154 милиона зајмова по првобитној одлуци Централне банке из марта. Асановићева наглашава да су други пут одлагање отплата рата искористили углавном предузећа.

- Највећи део кредита у мораторијуму два се односи на кредите правних лица и то 59,5 милиона или 3,98 одсто укупних кредита правних лица. Кредити у мораторијуму појединаца износе 39,7 милиона евра и чине 2,84 одсто укупних зајмова одобрених грађанима - рекла је Асановићева.

РЕСТРУКТУРИРАЊЕ КРЕДИТА

НЕДАВНО је саопштено да монетарна власт неће предложити и трећи мораторијум, па клијентима који имају проблем са отплатом на располагању је реструктурирање кредита, а како је закључила Асановићева у тој ситуацији клијенти имају могућност у непосредном договору са банкам да добију и грејс период и да се такав зајам третира као новоодобрени.

Аналитичара Предрага Дрецуна питали смо зашто је интересовање за мораторијум два слабије него што је то било у првом кругу одлагања отплате.

- За други мораторијум постоје критеријуми ко може да тражи тромесечно одлагање плаћања рата па клијенти не желе да се излажу процедурама и на крају им захтев не буде одобрен. Други разлог за слабије интересовање је што тај мораторијум није бесплатан и на крају трошкове плаћа клијент што се десило и након првог. Значи, добије се ваздух или кисеоник у финансијском смислу, али на крају кратког рока сви трошкови "падну" на клијента - прокоментарисао је Дрецун.

Подсећамо, право на одлагање плаћања рата, које је Централна банка предложила банкама у марту, када је и почео први талас вируса корона, искористило је готово 65.000 клијената, а у мораторијуму је било 1,350 милијарда евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

buki

28.07.2020. 23:21

Ovo je klasična pljačka u dogovoru Narodne banke i stranih banaka Najpre uopšte mi nije odgovarali da mi se kredit odlaže, jer sam htela da ga otplatim pre penzije, loja će biti mnogo manja od plate. Kada sam shvatila da treba da se jave oni koji neće tu "privilegiju", a ne oni koji hoće, i kada sam zvala banku da mi ne obustavljaju ratu, rekli su mi da sam zakasnila. Zakasnila sam za taj mesec i pokušala da ih ubedim da mi odbiju kredit u sledeća dva - navodno nisu smeli jer je to naredila NBS. Već tada mi je bilo sumnjivo, a kada je stigla kamata za tu " besplatnu uslugu" plakalo mi se. Pošto je kredit u početku, u rati koji otplaćujem više od 60% čini kamata, a manji deo glavnica. Oni su me dodatno zadužili za 17.800 dinara, koliko iznosi zbir kamate za ta tri meseca. Znate li koliko ima kredita u Srbiji i koliko su banke zgrnule para za nešto što je navodno trebalo da bude besplatno?!? Naravno kada su zaustavljali te rate, strogo čuvana tajna je bila koliko će to da nas košta. B R U K A !