ЧИЈИ ЈЕ ШКОЛСКИ БРОД „ЈАДРАН“? Синиша Луковић – потпуно легитимно у власништву Црне Горе

Школски брод “Јадран”, иза кога су 24 међународна крстарења, брод који је и својеврсна школа под једрима, стар више од девет деценија, је де факто и де јуре, ратни, а не трговачки брод и ратни бродови немају матичну луку (луку уписа) какве имају трговачки бродови.

'Фото: Фб страница шб "Јадран"

Стога  тврдња министра Грлић-Радмана о “Сплиту као матичној луци ШБ “Јадран”  нема апсолутно никакав смисао, нити икакву правну релевантност.

Ово је изјавио Синиша Луковић, новинар и публициста, сјајан познавалац поморске традиције и културе, аутор  или коаутор више наслова о поморству Боке, члан редакције Годишњака Поморског музеја у Котору. Он објашњава, из правног угла, зашто школски брод „Јадран“ не може бити тема најављених „политичких билатералних консултација између министарстава спољних послова Црне Горе и Хрватске о решавању отворених питања “ и зашто је брод „потпуно легитимно у власништву Црне Горе“.

Луковић подсећа да се ратни бродови  уписују у Флотну листу дотичне Ратне морнарице којој припадају а која се води у седишту Министарства одбране дотичне државе,  а не лукама базирања тих бродова, које са периодично мењају сходно оперативно-тактичким потребама Морнарице. Сходно томе. г. Грлић-Радман и Влада Хрватске немају нити један документ којим би доказали овакве своје тврдње, односно не постоји било какав документ који  би потврдио упис ШБ „Јадран“ у „матичну луку Сплит“ или било коју другу луку на простору данашње Републике Хрватске.

Нити сада, нити из 1991, 1981, 1971, 1961, 1951, 1941... или било које друге године до  закључно са 1933. када је шб „Јадран“ 19.августа, уписан у флотну листу Краљевске морнарице Југославије, при чему се брод тада физички налазио, у Тивту као његовој тадашњој луци базирања.

'Фото: Фб страница шб "Јадран"

Луковић наглашава да је Анексом А Споразума о сукцесији СФРЈ који су 29.јуна 2001. потписале и Хрватска и тадашња СРЈ (заједно са Словенијом, Хрватском, Македонијом и БиХ) регулисано питање наслеђивања покретне и непокретне имовине бивше државе. У члану 3 тог анекса наведено је: "Покретна материјална државна имовина СФРЈ која се налазила на територији СФРЈ прећи ће на државу сукцесора на чијој се територији та имовина налазила на дан када је ова прогласила независност".

Република Хрватска је независност прогласила 25. јуна 1991. а у дело је формално ту одлуку спровела 8. октобра исте године. На оба та датума школски брод "Јадран" као део покретне имовине СФРЈ није био на територији  Хрватске, јер се још од 15. октобра 1990. налазио у Црној Гори, у Тивту, на редовном генералном ремонту. Чак и да је динамички план од 18 месеци за њега потпуно испоштован (а није) ремонт би се завршио тек у априлу 1992. - давно након што је Хрватска већ постала независна држава - без "Јадрана" на својој територији.

Међународно-правни континуитет СРЈ као потписнице поменутог Споразума, је након референдума и изгласавања независности Црне Горе у мају 2006. наследила Република Србија. Црна Гора и Србија су иначе, међусобно већ решиле питање „Јадрана“ споразумом који су 2006. потписали председници Борис Тадић и Филип Вујановић, па је стога сасвим јасно да је Црна Гора данас сасвим легално и легитимно, власник ШБ “Јадран”.

Луковић подсећа да се министар Грлић-Радман и његова саветница др Ванда Бабић –Галић  сада позивају на члан 4 Анекса А Споразума о сукцесији СФРЈ из 2001. Тај члан заиста, даје могућност да се војна покретна добра материјалне природе разграничавају закључењем специјалних аранжмана између држава-сукцесора. Међутим, ту за Хрватску постоји велики проблем када су „Јадран“ и Црна Гора у питању - наставља Луковић. Прво,  Црна Гора није сукцесор СФРЈ, већ је то била СЦГ чији је правни контуинуитет наследила и сада га баштини Република Србија. Затим, члан 4. у ставу два прописује да за војне покретности и непокретности СФРЈ које су коришћене у цивилне сврхе, територијални принцип поделе у односу на време када су државе сукцесори прогласиле независност, остаје меродаван. 

Шб „Јадран“ иако формално ратни брод, јесте имао цивилну сврху и коришћен је небројено пута за цивилне потребе током трајања СФРЈ, објашњава Луковић и наводи неке примере. На броду је обављана обавезна школска пракса,  организована су школска крстарења а 1967. године кориштен је за снимање совјетско-југословенског дечјег филма “Добар вјетар, Плава птицо” у режији Михаила Ершова... Све ово “Јадран” елиминише из војне покретне имовине о којој би евентуално, могле преговарати Хрватска и Србија као сукцесори СФРЈ.

На крају Луковић сматра да је све ово „више него довољно црногорској Влади (ако она има мрву интегритета односно самопоштовања и ако је у доношењу одлука неће водити политикантско пиљарење) да  Влади Републике Хрватске, уз сво дужно уважавање, јасно и једном за свагда каже: О “Јадрану” нема и не може бити преговора!“

Препоручујемо

Црна Гора

0 0

ДРЖАВНИ ВРХ РАТУЈЕ ЗБОГ БЕЗБЕДНОСТИ: Одлука шефа државе да не потпише закон о унутрашњим пословима изазвала буру

10. 03. 2026. у 17:58В.К.

Црна Гора

0 8

ЖЕСТОКЕ ОПТУЖБЕ НА РАЧУН ЂУКАНОВИЋА: "Мило стоји иза убиства министра Булатовића"

10. 03. 2026. у 15:31

Црна Гора

0 2

СКАНДАЛ ЈОШ "ТРЕСЕ" ЦРНУ ГОРУ: Где је Мирјана Пајковић?

10. 03. 2026. у 12:30

Црна Гора

0 0

ПРОПАЛА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ „ВЕКТРА БОКЕ“: Матијашевић тражи увођење стечаја

10. 03. 2026. у 11:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације