ИСТИ ТЕКСТ ПУШТЕН ВЕЋ : Измасакрирано је 25 цивила, најмлађа жртва имала је 14, а најстарија 80 година (ФОТО)

НИ после 30 година од масакра над цивилним становништвом у селима Поникве, Трпиње и Шапићи у општини Чајниче никад нико није одговарао а многи учесници ових дешавања проглашени су чак за жртве рата и ратних дешавања. Нападачи стигли са територије Црне Горе.

Архива

Четрнаестог фебруара навршило се 30 година  од масакра над цивилним становништвом у селима Поникве, Трпиње и Шапићи у општини Чајниче. За овај злочин, иако су многи актери познати, још нико није одговарао, нити се када повела ваљана истрага о злочину, у којем је убијено и измасакрирано 25 цивила, углавном стараца и деце, а села опљачкана и спаљена.

Најмлађа жртва био је дечак Жељко Машић, стар 14 година, који је свирепо измасакриран, а најстарија жртва је био старац Алекса Танасковић од 80 година. Том приликом рањена је и заробљена седмогодишња Ивана Машић, која је са мајком Полком одведена у логор у Горажде.

Тридесетогодишња Полка Машић је после заробљеништва и размене, преминула након четири месеца, од последица физичке тортуре у Ратном затвору у Горажду.

- Напад на села догодио се 14. фебруара 1993. године у раним јутарњим часовима са територије Црне Горе, тачније пљеваљске Буковице. Снаге босанско-херцеговачких муслимана, претходно дошле из Горажда, које је било под заштитом ОУН, и ту се појачале, мештанима пљевљаске општине, који су им уједно били и водичи, јер су добро познавали тај терен. Ту су се прегруписали, а онда са територије Црне Горе кренуле у општи напад на наша села, која су била незаштићена, јер смо сматрали да нам не прети опасност са црногорске стране - кажу преживели сведоци овог масакра.

Они напомињу да су у покушају да пронађу спас кренули у бекство према територији Црне Горе, али су у селу Тројан и другим местима страдали од муслиманских снага, који су им ту били направиле заседе.

Фото: www.злоцинадсрбима.цом

- У Тројану је за само сат, и у пречнику од сто метара, убијено десет цивила. На истом месту рањена је шестогодишња девојчица Ивана Машић, која је заједно са мајком Полком заробљена и одведена у заробљеништво у Горажде - наводе преживели из овог масакра.

Како тврде Срби из околине Чајнича, злочину који су са муслиманским снагама из Горажда починили и муслимани из пљеваљске Буковице, по својој бестијалности нема равног. У селима Поникве убијени су Његош, Душанка, Бранко, Трифко, Божо и Станојка Дачевић, Душко Катана, Вучко и Стево Ковачевић, Чедо Поповић, Душан Чокорило, Даринка Пјевић, Жељко Машић и Мирко Крнојелац.

Тог дана на овом пограничном делу убијени су и Душан и Рајко Пјевић, Вукосав Ристановић, Здравко Вуковић, Милан Вујовић, Ратко Крезовић, Радован Станишић, Алекса Танасковић, Тодор Јањић, Мирко Ласица, Млађен Дракула, Никола Пљеваљчић и Владо Ћуковић.

Истог дана муслимански војници су заробили Брана Машића, Његоша Мшића, Чеда Поповића, Полку Машић и њену шестогодишњу кћерку Ивану. Након пет месеци извршена је размена и заробљени Срби су пуштени на слободу. Полка Машић је ипак услед последица боравка у затвору, преминула након само четри месеца после размене.

Мештани Трпиња, Шапића и Поникава тврде да су тог дана, при повлачењу муслиманских снага, које су се исто преко територије ЦРне Горе повукле према Горажду,  избројали 570 непријатељских војника, међу којима је било и 38 муслимана из сусједних пограничних села у Пљевљима и мањи број са територије општине Прибој. Становници ових села су познали поједине комшије, муслимане, из Буковице, а о учешћу Буковичана, сведочили су и чланови њихових породица који су касније заробљени од припадника Војске Републике Српске. Тадашњом истрагом је утврђено да су муслимански војници из Горажда стигли заобилазним путем преко Садбе, Оглечеве и Ивсара, да су у Црну Гору прешли код Моћевића, даље наставили пуних 12 километара територијом Црне Горе преко Планског, Рибарица, Бунгура и Дебелог брда, одакле су ушли на територију БиХ и општину Чајниче у месту Тихиџељ.

О томе како су заробљени, у више наврата, сведочили су Бране и Његош Машић, као и Чедо Поповић.

– У цик зоре, 14. фебруара 1993. године пробудила ме мајка рекавши да је суседно српско село Шапићи у пламену. Без размишљања сам са Чедом Поповићем и Његошом Машићем кренуо тамо, да спасавамо људе, испричао је Бране Машић.

Поповић додаје да су са пута у даљини угледали велику војну колону и да су поверовали да се ради о припадницима Војске Југославије и полиције Црне Горе.

„Кртица“ у Војсци Југославије муслиманским снагама одала лозинк,у или је продала

ЉУДИ који су преживели ове догађаје тврде да је муслиманска војска знала одзив и лозинку, која се користила у комуникацији између припадника Војске Југославије, који су били на граници са Босном и припадника Војске Републике Српске, која је управо промењена 13. фебруара 1993. године дан уочи злочина. Сматрају да је у Војсци Југославије била „кртица“, која је одала лозинку или је продала муслиманским снагама.

Фото: www.злоцинадсрбима.цом

– Били смо уверени да су то граничари или припадници тадашње Војске Југославије, јер се ради о граничном појасу, десно према Црној Гори и Пљевљима, а лево према Србији и Прибоју, испричао је Поповић.

– Не слутећи, кренули смо према њима. Тек кад смо стигли близу њих схватили смо да смо преварени, јер су нас дочекали уперених пушака. Одмах смо запазили да су међу бројним војницима у маскирним униформама биле и наше комшије муслимани, из суседних села, одмах преко границе. Разоружали су нас, повезали, малтретирали и спровели у Горажде, у ратни затвор који се налазио у центру града, у згради ЗОИЛ-а, где смо провели дугих пет месеци, након чега смо размењени, сведочио је Његош Машић.

Портал  Злочин над Србима наводи да је у документима које је у књизи ,Државна тајна“ објавио Семир Халиловић, сим муслимнског ратног команданта тј. начелника Генералштаба тзв. Армије Б и Х Сефера Халиловића, је наведена Наредба акција „Вихор1“ од 10 . фебруара 1993. године у којој је прецизирано како треба извести напад преко Црне Горе.

-Објављени транскрипти разговора начелника сектора Службе државне безбедности  Сарајево:Енвера Мујесиновића и Фахруднина Раднончића, најбоље сведоче како су у тајности текле припреме о нападу на Чајниче и да се ради о добро организованој и до танчина планираној акцији, наводи се на овом порталу.

Иначе муслиманске снаге из Горажда су и раније, пре овог напада, долазиле на територију Црне Горе у Буковицу одакле су се снабдевали потрепштинама током рата(кромпир, брашно, шећер, со, цигарете, упаљеаче, батерије, свеће, одећа, судови и тд.).Према добро упућеним изворима они су у Буковицу долазили наоружани а транспорт робе су вршили коњима. У снабдевању робом, уз новчану надокнаду, тврде упућени у ова дешавања, помагали су им и неки православни мештани ових пограничних села. Управо те добро утабане и доборо познате шумске стазе искористили су и  током напда тог кобног 14. фебруара 1993. године.

БОНУС ВИДЕО - УЖАСАН ПОРОДИЧНИ ЗЛОЧИН У ГРОЦКОЈ: Млади полицајац убио супругу, па пресудио себи

Препоручујемо

Друштво

1 5

ПРЕ 31 ГОДИНУ ЛИКВИДИРАНА ЈЕ ПОРОДИЦА ОЛУЈИЋ: Хрватске снаге деведесетих убиле пет мешовитих породица са малолетном децом

16. 02. 2023. у 17:02

Република Српска

0 1

ЗА ДАН УСТАШЕ ЗАКЛАЛЕ 2.315 СРБА, ПОУБИЈАЛИ И ДЕЦУ: Памтимо овај злочин, да нам се не би поновио, поручио Додик током полагања венаца

05. 02. 2023. у 19:44

Друштво

2 10

У БУГАРСКОМ ГЕНОЦИДУ УБИЈЕНО 80.000 СРБА: Ни после једног века нико за масовне злочине није одговарао (ФОТО)

02. 02. 2023. у 20:48

Друштво

0 1

УБИЛИ, ПА ПОД ЛЕД БАЦИЛИ ВИШЕ ОД 1.300 СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА: 81. годишњица Новосадске рације - Сећање мора да живи, као завет за будућност

23. 01. 2023. у 16:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације