Београд

77 ГОДИШЊИЦА САВЕЗНИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА: Погинуло и повређено више хиљада цивила

Беоинфо

16. 04. 2021. у 13:29

НА данашњи дан, пре 77 година, 16. и 17. априла догодило се савезничко бомбардовање Београда у коме је погинуло и повређено више хиљада цивила, а причињена је велика материјална штета, објавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић на својој Фејсбук страници.

Novosti

– Наш град је бомбардован три пута у априлу, а два пута у мају 1944. године. Најтеже бомбардовање догодило се 16/17. априла 1944. године на православни Ускрс. Београд је бомбардовало око 600 савезничких бомбардера, за трећину више него у априлу 1941. године. Нацисти нису имали противваздушну одбрану за разлику од априла 1941. године када је Београд бранио Шести ловачки пук авијације Краљевине Југославије који је оборио између 30 и 40 немачких авиона.

Према немачким изворима у савезничком бомбардовању Београда 1944. године погинуло је око 1600 цивила, 343 немачка и 96 италијанских војника. Југословенска Влада у избеглиштву која се налазила у Лондону тврдила је да је у Београду било око 3000 цивилних жртава, а у Земуну око 1200. На гробљима је званично сахрањено око 750 лица, мада нису сви погинули сахрањени на гробљу. Амбасада САД у Београду, после Другог светског рата, проценила је број погинулих на 2271 лице – наводи се у објави.

Како је навео Весић, савезници су званично објавили да су њихови циљеви бомбардовања били железнички колосеци Београд - Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица, аеродром, бродоградилиште и рафинерија на Чукарици.

Оштећени су мостови на Сави и Дунаву. Погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава.

– Савезници су после рата тврдили да су за бомбардовање добили сагласност Врховног штаба Народноослободилачке војске као и Југословенске владе у избеглиштву која се налазила у Лондону. Постоје докази да је бомбардовање немачких циљева у Београду тражила команда војске Драже Михајловића још 1942. и 1943. године. Наравно, нико од њих није тражио да се бомбардују цивилни циљеви већ само положаји нациста. Београд никада неће заборавити ово бомбардовање и невине жртве, наше суграђанке и суграђане – наводи се у објави Горана Весића.