77 ГОДИШЊИЦА САВЕЗНИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА: Погинуло и повређено више хиљада цивила

Беоинфо

16. 04. 2021. у 13:29

НА данашњи дан, пре 77 година, 16. и 17. априла догодило се савезничко бомбардовање Београда у коме је погинуло и повређено више хиљада цивила, а причињена је велика материјална штета, објавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић на својој Фејсбук страници.

77 ГОДИШЊИЦА САВЕЗНИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА: Погинуло и повређено више хиљада цивила

Фото: П. Митић

– Наш град је бомбардован три пута у априлу, а два пута у мају 1944. године. Најтеже бомбардовање догодило се 16/17. априла 1944. године на православни Ускрс. Београд је бомбардовало око 600 савезничких бомбардера, за трећину више него у априлу 1941. године. Нацисти нису имали противваздушну одбрану за разлику од априла 1941. године када је Београд бранио Шести ловачки пук авијације Краљевине Југославије који је оборио између 30 и 40 немачких авиона.

Према немачким изворима у савезничком бомбардовању Београда 1944. године погинуло је око 1600 цивила, 343 немачка и 96 италијанских војника. Југословенска Влада у избеглиштву која се налазила у Лондону тврдила је да је у Београду било око 3000 цивилних жртава, а у Земуну око 1200. На гробљима је званично сахрањено око 750 лица, мада нису сви погинули сахрањени на гробљу. Амбасада САД у Београду, после Другог светског рата, проценила је број погинулих на 2271 лице – наводи се у објави.

Како је навео Весић, савезници су званично објавили да су њихови циљеви бомбардовања били железнички колосеци Београд - Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица, аеродром, бродоградилиште и рафинерија на Чукарици.

Оштећени су мостови на Сави и Дунаву. Погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава.

– Савезници су после рата тврдили да су за бомбардовање добили сагласност Врховног штаба Народноослободилачке војске као и Југословенске владе у избеглиштву која се налазила у Лондону. Постоје докази да је бомбардовање немачких циљева у Београду тражила команда војске Драже Михајловића још 1942. и 1943. године. Наравно, нико од њих није тражио да се бомбардују цивилни циљеви већ само положаји нациста. Београд никада неће заборавити ово бомбардовање и невине жртве, наше суграђанке и суграђане – наводи се у објави Горана Весића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

SvenSrb

16.04.2021. 16:06

Svi neprijatelji Bombarduju Beograd. Pa plus još i Saveznici. Najvažnije je da što više Srba izgine. Da nestanu na svojoj teritoriji??? Koliko je puta bombardovan Zagreb. Nikada. Samo je Martić poslao jednu granatu Tuđmanu. Kao opomenu??? Ali niko nikada nije ni pomenuo da se bombarduje Zagreb. A tito je naredio da se pobmarduje Beograd. Da što više Srpske Dece izgine???? Pa Sremski Front. Pa Kragujevac pa 90 Proletera Sve je to Josip Broz namestio.