СТАНАРИ ПРОФЕСОРСКЕ КОЛОНИЈЕ ДОБИЛИ НОВА ОВЛАШћЕЊА: Реновирање само уз дозволу
ПРОФЕСОРСКА колонија од недавно ужива статус заштићеног културног добра.
Фото: "Новости"
Иако је под заштитом, брига о добрима у овом случају и даље је на станарима, уз обавезно обраћање Заводу за заштиту споменика за сваки проблем који постоји.
Ако житељи овог дела града буду решили да обнове фасаду, санирају кров или промене нешто на својим домовима све, то морају обавити у складу са Законом о културним добрима. У случајевима, попут рестаурације фасада, стручни сарадници из Завода за заштиту споменика биће одређени да спроведу конзерваторски надзор над радовима који подразумевају рестаурацију и санацију објекта.
- У пракси то значи да ће власници или корисници непокретности за све интервенције на објектима у оквиру Професорске колоније прибављати акте које издаје Завод - објашњавају надлежни из ове институције. - Реч је о актима којима се утврђују услови за предузимање мера техничке заштите, односно које интервенције су могуће и на који начин, као и одговарајуће сагласности на пројекату који се спроводи.
Станари су у обавези да у сваком тренутку дозволе научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања, као и да обезбеде доступност културног добра јавности.
Живот у Професорској колонији почео је 1926. године, када су 43 универзитетска професора одлучила да са породицама населе ондашњу градску периферију. Међу њеним становницима били су и академици, попут математичара Милутина Миланковића, књижевног критичара Богдана Поповића, историчара Владимира Ћоровића...
ВЕЛИКАНИ СА ПАЛИЛУЛЕ
У ЦЕНТРАЛНОЈ улици Професорске колоније становали су др Александар Јовановић (број 13), Урош Џонић (број 15), др Александар Леко (број 21). Дом др Хенрика Барића био је на броју 23, док је четири куће даље живео инжењер Иван Свишчев. На парној страни улице живели су др Младен Јосифовић (број 22), др Димитрије Коњев (број 28), др Милан Будимир (број 30), др Владимир К. Петковић (број 32), Петар Булар (број 36) и др Никола Салтиков (број 38).
У првој фази радова објекти су подигнути током 1926. године, дуж Улице Јаше Продановића и чине историјско језгро колоније. Другој фази припадају објекти подигнути у периоду од 1927. до 1941. године у склопу архитектонско-урбанистичког развоја простора. Намењени су били индивидуалном становању и у ређим случајевима су колективно-стамбени објекти, у којима и данас живе потомци некадашњих утицајних личности.
У просторно културно-историјској целини очуван је низ значајних објеката који се истичу својим архитектонским карактеристикама, стилским и типским посебностима.
НЕСТАЛЕ ТАБЛЕ
ПРЕ две године, у Улици Јаше Продановића у самом језгру Професорске колоније, без трага су нестале спомен-плоче са кућа некадашњих истакнутих професора Универзитета у Београду. Како су станари тада тврдили месингана обележја су, највероватније, украли продавци секундарних сировина. Општина Палилула је тада обећала да ће сва обележја са именима великана који су живели у овом делу града бити враћена.
ИРАН ЛАНСИРАО РАКЕТЕ СА БОЈЕВОМ ГЛАВОМ ОД ЈЕДНЕ ТОНЕ: Тврде да су погодили аеродром у срцу Тел Авива (ВИДЕО)
ИРАНСКИ Корпус исламске револуционарне гарде тврди да је јутрос лансирао балистичке ракете са експлозивним бојевим главама од једне тоне на аеродром Бен Гурион у Тел Авиву.
05. 03. 2026. у 13:12
РУТЕУ СТИГЛА ОШТРА ПОРУКА ЧЛАНИЦЕ НАТО: Ко каже да већина подржава ударе на Иран?
ШПАНСКА министарка одбране Маргарита Роблес оштро је данас одбацила тврдњу генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа да постоји "широка подршка" чланица савеза рату који амерички председник Доналд Трамп води против Ирана.
05. 03. 2026. у 12:54
ПЛАНЕТА У СТРАХУ: Списак 11 најсигурнијих земаља у случају Трећег светског рата
НАКОН што су америчко-израелски напади на Иран довели до одмазде широм Блиског истока, расту страхови од ескалације која би могла да прерасте у трећи светски рат. Ту су још и актуални рат између Украјине и Русије, сукоби у појасу Газе, као и стална претња кинеске инвазије на Тајван.
03. 03. 2026. у 20:21
Коментари (1)