ДНЕВНИЦА 3.500 ДИНАРА, АЛИ НЕМА КО ДА РАДИ: Месечно од ових послова у Србији могу да се зараде три ДОКТОРСКЕ ПЛАТЕ

Б. Борисављевић

08. 08. 2020. у 15:00

ДНЕВНИЦА 3.500 ДИНАРА, АЛИ НЕМА КО ДА РАДИ: Месечно од ових послова у Србији могу да се зараде три ДОКТОРСКЕ ПЛАТЕ

Фото: Д. Миловановић

САМО један ученик у Београду уписао је образовни профил - обућар!? За инсталатера у Сопоту није било ниједног заинтересованог, а за бравара од два до пет ђака по одељењу, у зависноти од школе.

Иако је реч о траженим занимањима, полупразне ће бити и учионице за пекаре, месаре, браваре, завариваче, механичара за расхладне уређаје...Из Форума средњих стручних школа упозоравају да, због малог интересовања, појединим занатским школама прети затварање.

Иако је механичар расхладних уређаја тражено занимање, готово у сваком одељењу од 15 ученика има више од половине слободних места. Празне су и клупе и у Хемијско-прехрамбеној школи, где је на 54 места за пекара уписан 21 ученик, а за месара осам, од планираних 30. Исто је и у пољопривредним, грађевинским и машинским струкама.

- Немогуће је да су грађевинске и пољопривредне школе празне, у тренутку када се у Београду највише гради и када је развој пољопривреде један од приоритета државе - каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда. - Највећу кривицу за то сносе директори, који су дужни да осмисле како да на што бољи и једноставнији начин свршеним осмацима приближе занимање и заинтересују их за упис. Они морају бити менаџери, који ће се бавити и маркетингом школе.

МОГУЋ ПРЕМЕШТАЈ

АКО у одељењу има мање ђака, од прописаног минимума од 15 ученика, биће им понуђено да буду премештени на други образовни профил, за шта је потребна сагласност родитеља. У случају да се ни ђак, ни родитељи не сложе са "понудом"биће уписани у неку другу школу.

Наш саговорник истиче да и рогобатни називи појединих образовних профила одбијају ђаке, који и не знају шта се конкретно крије иза "стручног" имена. Он сматра да занимања треба да имају називе које народ препознаје и зна шта значе.

- Не може се профил, где се уписало пет ученика, звати оператер основних грађевинских површина или декоратер зидних површина, са истим бројем уписаних ђака - наводи Антић. - Деца и не знају да се иза првог назива крију три занимања - зидар, тесар, армирач, док је друго познато као тапетар. На градилиштима уместо школованих мајстора раде приучени, јер им је лакше да заврше неку обуку, него да три или четири године иду у школу.

Антић сматра да крајње време да држава и школе са тимовима за развојно планирање и тржиште рада, предузму нешто како би се занатске школе оживеле.

Зарада за занимања која изумиру

Он је у изјави за Информер дао поређење и са Немачком, где добар зидар може да заради и 20 евра по сату, а слично се плаћају и молери, бравари и остале занатлије. Одлично се плаћају и заваривачи (вариоци), за којима је прошле године била јагма и у Србији, када су плаћани и по 7.000 евра месечно.

- Данас само помоћник молера или зидара може да заради дневницу од 30 евра, а да не причам колика примања има главни мајстор. Добар занатлија у данашње време може да заради, ако редовно ради, и три докторске плате месечно. Међутим, код нас деца, а нарочито родитељи, беже од тога. Мислим да је то због тога што занатлије не уживају баш неки статус у друштву - каже Антић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

Biko

08.08.2020. 16:52

Svi hoce po zavrsetku osnovne skole neki od menadzerskih poslova, nisu deca luda znaju koliko zaradjuje menadzer u telekomu srbija a koliko zidar u gradjevinskoj firmi, zanat ima jedino svrhu ako budeš isao u nemacku ili bilo gde na zapad