НОВИ БЕОГРАД: Од мочваре до метрополе

НОВИ Београд је једна од највећих и најмлађих општина у Београду, која се налази на левој обали Саве, насупрот старом делу града. Настао је као резултат великог урбанистичког пројекта који је започет после Другог светског рата, са циљем да се створи модеран и функционалан град.

Фото: Новости

Међутим, историја Новог Београда сеже и даље у прошлост, и обухвата разне културне, политичке и економске утицаје који су обликовали његов идентитет.

Први трагови људског насељавања на територији Новог Београда потичу из неолита, када је на месту данашњег насеља Бело брдо постојало једно од највећих и најзначајнијих насеља винчанске културе, која је представљала једну од првих цивилизација у Европи. Током векова, овај простор је био под влашћу разних држава и царстава. У средњем веку, на овом подручју су се налазила села Бежанија и Земун, који су били важни трговачки и занатски центри, као и стратешке тачке одбране од непријатељских напада. У 18. и 19. веку, овај простор је био поприште многих ратова и сукоба, који су мењали границе и власт над њим.

Идеја о изградњи новог дела града на левој обали Саве се јавила још у 19. веку, када су поједини урбанисти и архитекти предлагали да се искористи овај неискоришћени и мочварни терен за стварање новог урбаног центра, који би био повезан са старим градом мостовима и саобраћајницама. Међутим, ови планови су остали само на папиру, јер нису имали подршку власти и јавности, који су сматрали да је овај подухват превише скуп и непотребан. 

Фото: Град Београд

Тек у 20. веку, после Првог светског рата, када је Београд постао престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, почела је реализација првих пројеката на левој обали Саве. Тако је 1924. године отворена кафана "Нови Београд", која је дала име овом подручју, а 1934. године је започето насипање терена песком са Дунава и Саве, како би се подигао ниво земљишта и исушило мочварно тло.

Међутим, прави замах изградњи Новог Београда је дат после Другог светског рата. За овај подухват је ангажовано на хиљаде радника, инжењера, архитеката и омладинаца, који су добровољно учествовали у радним акцијама. Први радови су започети 11. априла 1948. године, када је 150.000 омладинаца из целе Југославије дошло на леву обалу Саве да започне изградњу новог града. Током наредних година, на овом простору су никле бројне зграде, које су биле грађене у стилу модерне и социјалистичког реализма, и које су служиле за становање, рад, образовање, културу и спорт. Неки од најпознатијих објеката који су изграђени у овом периоду су Палата федерације (данас Палата Србија), Сава центар, Генекс кула, Хотел Југославија, Студентски град, Београдски сајам и други.

Фото: Новости

Нови Београд је наставио да се развија и у другој половини 20. века, када је добио и свој карактеристичан изглед у виду блокова, који су представљали урбанистичке јединице са својим садржајима и инфраструктуром. Блокови су добили своје бројеве по редоследу изградње, који нису увек пратили логичан распоред, па су тако настале и неке занимљивости, као што су блок 13 који не постоји, блок 45 који је највећи, и блок 70 који је најмањи. У овом периоду су такође изграђени и неки од највиших зграда у Београду, као што су Ушће, Београђанка и Авала торањ, који су постали препознатљиви симболи града.

Фото: град Београд

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације