РИМСКИ АКВАДУКТ У ПАРКУ: Грађани ће имати прилику да виде значајно арехолошко откриће код Скупштине Србије
ПОСЛЕ изградње подземне гараже код Скупштине Србије, непокретна културна добра, оодносно остаци римског водовода биће презентована на парковској површини изнад гараже.
др Стефан Поп-Лазић
Како је саопштио Завод за заштиту споменика, ово ће бити први пут да на простору који је некада припадао југоисточној некрополи античког Сингидунума буду презентовани остаци римског акведукта на начин на који су такви налази већ представљени у метрополама света.
Током археолошких истраживања на углу Влајковићеве и Косовске улице, археолози Музеја града Београда окрили су антички слој који садржи остатке дела римског водовода са таложником и периода 2. и 3. века, гробове и саркофаге који ће трајно бити измештени у Музеј града.
Како се ради о непокретном културном у оквиру "Античког Сингидунума" Завод за заштиту споменика културе основао Комисију за вредновање и презентацију откривених непокретних налаза са идејом да археолошка струка донесе став о значају и начину презентовања пронађених налаза. Такође, Завод је прописао мере техничке заштите за израду пројекта његове превентивне конзервације и привременог измештања на основу услова Републичког завода за заштиту споменика.
- Гробови и саркофази из периода од 3. до 4. века биће трајно измештени и сачувани у Музеју града Београда - наводе уЗаводу. - Део римског акведукта ће бити измештен и на одговарајући начин одложен на адекватно место до завршетака радова. После изградње подземне гараже, непокретна културна добра биће презентована на парковској површини изнад гараже. Ово ће бити први пут да на простору који је некада припадао југоисточној некрополи античког Сингидунума буду презентовани остаци римског акведукта на начин на који су такви налази већ представљени у метрополама света.
Чланови комисије су Марко Стојчић, главни градски урбаниста, Милорад Игњатовић, музејски саветник Музеја града Београда и руководилац археолошких истраживања, др Весна Бикић, научни саветник Археолошког института у Београду, др Адам Црнобрња, музејски саветник Народног музеја у Београду, Мирјана Благојевић, археолог, конзерватор-истраживач и саветник Републичког завода за заштиту споменика културе, Нела Мићовић, виши конзерватор, и Ксенија Миленковић, конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда.
Фото: Новости
Препоручујемо
БЛАГО И ТАЈНЕ ПОТОНУЛОГ ГРАДА: Нова открића код обала Египта (ВИДЕО)
20. 09. 2023. у 22:54
МИСТЕРИОЗНА ТВРЂАВА НА ДНУ „БИСЕРА БАЛКАНА“: Kакву тајну скрива Охридско језеро
16. 08. 2023. у 23:28
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)