Београд

Одржана ревијална ауто-мото трка “Београдски Гранд При 2023 – кружна трка око Калемегдана”

Промо

03. 09. 2023. у 14:07

БЕОГРАД је данас био домаћин својеврсног времеплова на точковима, ревијалне ауто-мото трке “Београдски Гранд При 2023 – кружна трка око Калемегдана”.

Одржана ревијална ауто-мото трка “Београдски Гранд При 2023 – кружна трка око Калемегдана”

Пред одушевљеном публиком, више од 20 олдтајмера, аутомобила и мотоцикала из музеја из Италије, Словеније и Србије, продефиловало је београдским улицама и вратило нас у 1939. годину, када је у главном граду одржана историјска Гранд При трка, претходница данашње Формуле 1.

Иницијатива да се ова легендарна трка обнови и уврсти у престижне спортско-културне манифестације престонице, реализована је заједничким залагањем Министарства саобраћаја грађевинарства и инфраструктуре, Амбасаде Републике Италије у Србији и Ауто-мото Савеза Србије, наследника тадашњег Ауто-мото клуба Краљевине Југославије, коме је овај међународни спортски догађај био круна успешног рада.

Возила импозантне лепоте и непроцењиве музејске вредности из Мусео Милле Миглиа и Музеја Мотоциклом Гром, као и из приватних колекција Баттаглиола, Магистрелли, Цогнолато и Нонато, уз специјалну селекцију примерака из српских олдтајмер клубова, била су најпре изложена испред Павиљона Цвјета Зузорић. Након проглашења церемонијалног старта, готово идентичном трасом оној из 1939. године прокрстарили су аутомобили са којима су се пре 84 године тркали легендарни возачи Херман Милер, Херман Ланг, Бошко Миленковић и Тацио Нуволари, победник Београдског Гранд Прија. Италијану је то била последња Велика награда (Гранд При) у каријери, а у његовом музеју посебно место има пехар написан ћирилицом, који му је тада уручен.

На овом гламурозном догађају, поред осталих, велику пажњу првукли су приватни аутомобили Нуволарија, Фиат 1400 који се чува у музеју у Мантови и Фиат 1500 који је возио у две трке, као и најстарије возило на овој трци Кирибири из 1913.

Посебне овације добила је и женска екипа на челу са Наташом Гром, потпредседницом ФИВА удружења, кровне међународне организације за старовременска возила.

По завршетку „трке“ учесницима су додељене и специјалне награде.

Домаћин ауто-мото трке “Београдски Гранд При 2023” је Град Београд, а велику подршку пружили су Управа саобраћајне полиције МУП Републике Србије, Италијански институт за културу и компанија Motor Heritage Consulting.

Историјска трка Гранд При, претходница данашње Формуле 1, одржана је пре тачно 84 године у Београду, 3. септембра 1939. године. Ову престижну међународну аутомобилску и мотоциклистичку трку око Калемегдана одржану под покровитељством и у част краља Петра ИИ, а на иницијативу краљице Марије, прве жене рели возача у Србији и једне од ретких жена рели возача у Европи, пратило је 100.000 гледалаца. Била је то једина трка претеча Формуле 1 у нашем главном граду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

Репортаже

0 3

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

Репортаже

0 19

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00