РЕШЕНА И ТА ДИЛЕМА: Ово је најдужа линија градског превоза

ПУТНИЦИ до најудаљенијих делова престонице пређу и више од 70 километара, а линија 95 је "шампион".

Стајалиште у Македонској улици, Фото М. Анђела

Неизоставан део свакодневице главног града представља систем јавног превоза, а тренутно у престоници саобраћају чак 173 аутобуске, тролејбуске и трамвајске линије. Оне су предмет интересовања више од 50 одсто путника, колико се према неким проценама свакодневно вози улицама Београда, посебно због честих гужви и неорганизованости. Чак 33 линије дуже су од 20 километара, а има и оних које од почетне до крајње станице пређу свега три километра.

Популарна "деведесетпетица" најдужа је линија у ужем језгру, пролази преко два моста и иде од новоеоградског Блока 45 до Борче 3 и дугачка је 22,15 километара. Што се тиче градских линија, највећи пут у једном правцу потребно је да пређе возило 551, које саобраћа од терминуса "Београд на води" па све до насеља Сремчица, у дужини од чак 37,4 километра. Када се путници укрцају, пошто је време поласка одређено на сваких пола сата, почиње путешествије Савском, па преко Мостарске петље до Чукарице. А онда кроз Железник седам километара, потом следи "клацкање" кроз још десет улица до коначног одредишта. Олакшавајућа околност на тој пустоловини може бити 26 станица и велико растојање међу њима.

Апсолутни шампион приградских линија је 583, која повезује центар главног града и лазаревачко насеље Трбушница. Возачу "Ласте" како би превалио цео пут потребно је да пређе целих 73 километра!

Где су и најдужа, ту су и најкраћа путовања возилима јавног превоза, а без премца су линије 26Л (Војводе Влаховића - Медаковић 3) која се брзо "прелети" јер има свега 3,3 километра као и 66 (Вуков споменик - Научно-технолоштки парк "Звездара") која је дужа 700 метара.

- Возачи по планираном реду вожње раде до осам сати и по смени и за то време пређу од 2,5 до 13 обрта, у зависности од дужине линије - рекли су нам у Секретаријату за јавни превоз. - Најфреквентније линије су 19 (Студентски трг - Медаковић 3), 16 (Карабурма 2 - Нови Београд /Павиљони/), 31 (Студентски трг - Коњарник), 95 ((Нови Београд /Блок 45/ - Борча 3), на којима су планирани интервали слеђења возила од три до пет минута. На градским линијама радним данима саобраћају 1.354 возила, суботом 869 и недељом 772.

  На градским и приградским и локалним линијама од понедељка до петка улицама тутњају 1.632 возила, суботом 1.062 и недељом 946, а у ноћном термину радним данима 28 аутобуса, колико их има и за викенд.

Минибус линије пак располажу са 28 возила радним данима, суботом их је осам мање, а недељом свега четири. Тако укупно у систему јавног превоза радним даном престоничким саобраћајницама пројури 1.688 возила, суботом 1.110 и недељом 978.

Предводник листе линија које имају највише стајалишта јесте аутобус 25П од Миријева 4 од Кумодража, који у једном смеру има чак 54, а у другом 50 стајалишта! Због тога је просечно време за које стигне од почетне до крајње тачке 69 минута, колико на пример треба аутомобилом до Новог Сада.

На другом месту је линија 605, која од Блока 45 вози ка сурчинском насељу Прогар и има по 52 стајалишта у оба смера, Линије које такође имају више од 40 стајалишта у једном смеру су 74, 95, 302, 405 и 610.

Како би се унапредио систем јавног превоза, Град ради на његовој модернизацији. Тако су претходних неколико година на градским саобраћајницама протутњали први еколошки аутобуси, на две ЕКО линије. Такође, крајем прошле године у погон је пуштено и 100 аутобуса на компримовани гас, како би се унапредила заштита животне средине. Циљ престонице је да до 2030. године на улицама не буде возила која користе класична горива.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације