Јама мора да буде непропусна

СЕПТИЧКА јама се гради у оним подручјима где не постоји изграђен градски канализациони систем. Служи за складиштење отпадних вода и тиме спречава ширење неугодних мириса и заразе.

Сама конструкција је једноставна. То је бетонирана, подземна просторија подељена у две спојене коморе. Већи део чини две трећине запремине, док мањи заузима трећину укупне запремине. Већи део је обично изведен под нагибом (од улаза у јаму) пошто је седиментација највећа на улазу у септичку јаму. Из мањег дела обично иду филтери или вода отиче у упојни бунар.

Величина септичке јаме се може прорачунати у односу на потрошњу воде у домаћинству. Може се пронаћи податак да члан домаћинства у просеку дневно потроши 150 литара воде, те би то значило да ће један члан за месец дана напунити 4,5 кубних метара. Наравно, то је под условом да не постоји упојни бунар. Иначе, код градње се поштује правило да се као најмања запремина пројектује три кубна метра за куће до пет просторија, и да се за сваку наредну просторију запремина јаме повећава за један кубни метар. У неким земљама постоји законски минимум од 10 кубних метара.

Пречник цеви која улази у септичку јаму је обично 160 мм. Оптималан нагиб цеви према јами је један посто, изузетно 1,5. То значи један цм на сваки метар. Да би се смањила брзина прилива течности удаљеност септичке јаме од куће је најмање два метра. Спајање цеви под 90 степени се избегава. Највећи угао под којим се постављају цеви је 45 степени. Уколико је неизбежно постављање цеви под углом од 90 степени обавезно је постављање шахта (кинете) на том месту.

Испред септичке јаме није лоше оставити једну рачвасту цев да би се омогућило чишћење у случају загушења. Треба напоменути да ће пражњење септичке јаме бити ређе уколико користите неко средство за чишћење и одржавање септичких јама. То су биоензими који разграђују органиски отпад на угљен-диоксид и воду. Користи се тако што се повремено у клозетску шољу убаци једна кесица и то је то. Поред мање потребе за пражњењем видно се смањују непријатни мириси канализације.

Што се тиче саме градње она почиње ископавањем рупе осамдесетак сантиметара веће од планиране септичке јаме и изливањем такозваног мршавог бетона на дно будуће септичке јаме.

После стврдњавања мршавог бетона дно се премазује реситолом и вари са В-4. Важно је да се остави око пола метра преко ивица будуће септичке јаме. Преко тога се ставља арматура и налива се бетоном дебљине око 15 цм. Затим се постављају бочне арматуре и налива бетон за спољашње зидове.

Када бетон очврсне зидови се са спољње стране премажу реситолом и прво се завари на зидове изолација са дна, а након тога изолација на зидове, тако да прекрије изолацију са пода. Унутрашње зидове треба преглетовати водоотпорним цементом.

Често се септичке јаме не бетонирају већ зидају. Јама мора бити непропусна, да у њу не улазе подземне воде од обилних киша и отапања снега.