Прву цигарету пале у 13. години

ИСТРАЖИВАЊЕ о пушењу спроведено међу средњошколцима у Београду, Новом Саду и Нишу показало је поражавајуће резултате! Млади не препознају пушење као болест зависности, а родитељи углавном прихватају одлуку своје деце да постану пушачи без покушаја да утичу на њих.

- Прву цигарету средњошколци запале у узрасту између 13. и 15. године, пуше у просеку пола паклице дневно, новац за цигарете добијају углавном од родитеља - каже др Љиљана Тимотијевић, директорка Градског завода за туберкулозу и болести плућа из Београда који је један од учесника истраживања.

Она додаје и да млади кажу да их пушење асоцира на релаксацију и опуштање, а месечно на цигарете троше између две и десет хиљада динара.

Према резултатима овог истраживања, највећи подстицај за посезање за првом цигаретом долази од вршњака, али, посредно, и од породице у којој има пушача.

- У Србији пуши 3,5 милиона људи - напомиње др Тимотијевић. - По том броју заузимамо пето место у свету, а треће у Европи. Парадоксално звучи да је Европа предводник у свету по забрани пушења на јавним местима, али међу тинејџерима има највишу стопу пушача на планети. Пуши скоро 18 одсто Европљана узраста од 13 до 15 година што је двоструко више од глобалног просека од 8,9 одсто.

Средњошколци најчешће пуше у школи, школском дворишту или приликом излазака са вршњацима.

- Закључци овог истраживања показују и да су млади врло добро информисани о штетним последицама пушења, ипак, само пушење не виде као болест зависности и истичу да немају ни жељу ни потребу да оставе пушење - каже др Љиљана Тимотијевић. - При томе, као главну потешкоћу приликом остављања цигарета млади наводе окружење које углавном чине пушачи. Асоцијација на остављање цигарета су има таблете, фластери, електронске цигарете, саветовалишта. Већина испитаника сматра да је месец дана реалан период за одвикавање од дувана.

Ван граница Србије тенденција је да се број пушача у развијеним земљама света смањује, али повећава у неразвијеним и земљама у развоју. Посматрано према полу, смањује се број пушача међу мушкарцима, али се зато међу женама повећава.

ПОЧИЊУ ИЗ РАДОЗНАЛОСТИ

ВИШЕ од 75 одсто пушача са конзумирањем цигарета почиње у добу између 13. и 17. године. Главни мотив је радозналост.

- Последице пушења зависе од дужине пушачког стажа, као и од броја попушених цигарета - упозорава др Љиљана Тимотијевић, пулмолог.- То значи да су обавезно присутне и да не постоји пушач на свету без последица пушења. Јер, не само што узрокује и поспешује многа обољења, већ утиче и на дужину и квалитет живота. Познато је да свака попушена цигарета скраћује живот за седам минута, а да сваких осам секунди умре један становник света од последица пушења.