Сирмијум и данас очарава посетиоце

АКО неко може да се похвали богатом историјом, онда је то свакако Сремска Митровица, која потиче још из времена преисторије, па до почетка 19. века када је од насеља прерасла у варошицу а затим у град. Данас је у њој много културно-историјских знаменитости, али и разних туристичких манифестација, па није ни чудно што овај једини град у Срему, годишње посети и преко 60.000 туриста.

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице био је престоница Римског царства током периода тетрархије и најстарији је сачуван римски град у Србији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бела тишина пустињске клисуре

- Овде у граду или у његовој близини, рођени су бројни римски цареви, а међу њима и Хереније Етрускус, Хостилијан, Деције Трајан, Проб, Максимијан, Грацијан – набраја Љубиша Шулаја, в.д директора Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Археолошка истраживања открила су велики део старог насеља. Данас се ти остаци налазе испод савременог града и само су делимично презентовани јавности. Остаци Царске палате су пре десет година наткривени, на површини од 2.500 квадратних метара изложено је 350 квадрата подних мозаика.

Љубиша Шулаја Фото Н. Скендерија

- На многим местима мозаици су у три слоја, што говори о обнављању царске палате током смене владара - каже Шулаја.

- Испод града, некада античког Сирмујума, налази се једини неископани римски хиподром на свету, који је саграђен још почетком 4. века царским указом цара Константина, мада нема тачних записа, па се спомиње и цар Лициније.

Огромна грађевина дужине до 500 и ширине 150 метара налази се у остацима око четири метара испод нивоа данашње Митровице. Сваки покушај ископавања дела хиподрома за последицу би имао рушење постојећих градских структура, где су неке старе и по 100 година и сматрају се заштићеним објектима културе.

Једна од најстаријих сачуваних грађевина у граду је православна црква Светог Стефана, споменик културе од изузетног значаја из времена отоманске владавине Сремом.

- После одласка Турака, додата јој је апсида и звоник, а данашњи изглед и димензије добила је почетком осме деценије 18. века. Богато изрезбарени иконостас, по својим стилским особеностима и богатством флоралних и зооморфних мотива, везује се за дрворезбарске радионице и мајсторе са Свете Горе - каже Татјана Јесретић, дипломирани историчар уметности. - У самом центру налази још једна православна црква, посвећена Светом Димитрију, која је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

СРПСКИ ДОМ

Симбол Сремске Митровице свакако представља и зграда Српског дома, која се налази у самом центру града, подигнута давне 1895. године према пројекту Владимира Николића, дворског архитекте патријарха Георгија Бранковића. У њој су данас смештени позориште, бибилотека, галерија...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Отворена ски сезона на Торнику

МУЗЕЈ

ЗГРАДА у којој се налази Музеј који чува вредне историјске, уметничке и етнолошке предмете из овог дела Срема, подигнута је у другој половини 18. века и првобитно је служила за смештај Петроварадинског деветог граничарског пука.

ЖИТНИ ТРГ

АРХЕОЛОШКИ локалитет Житни трг, један од најстаријих делова града у Сремској Митровици, добио је сасвим нови изглед током ове године, после реконструкције која је уследила 56 година после открића. Остаци града у првом делу локалитета су конзервирани, док је у другом делу урађена комплетна обнова. Овај некадашњи трг био је занатска четврт из четвртог века.