У 2017. скоро 1.000 пристајања крузера, у 2019. и у Земуну

Танјуг

20. 05. 2018. у 15:15

У 2017. години евидентирано је скоро 1.000 пристајања страних крузера и око 132.000 туриста који су у Србију дошли Дунавом

У 2017. скоро 1.000 пристајања крузера, у 2019. и у Земуну

Илустрација / Фото Н. Скендерија

У 2017. години евидентирано је скоро 1.000 пристајања страних крузера и око 132.000 туриста који су у Србију дошли Дунавом, а идуће наутичке сезоне, 2019, године, биће отворено још једно пристаниште и то у Земуну, каже в.д. директора Агенције за управљање лукама Вук Перовић.

Перовић је Танјугу рекао да путнички саобраћај трећу годину за редом бележи стабилан раст од око пет одсто годишње када је реч о броју пристајања крузера.

"Ако се овакав тренд настави, с обзиром да су у последње две године отворена три нова путничка пристаништа, можемо да се надамо двоцифреном расту", наводи Перовић и додаје да се ове године може очекивати и више од 1.000 пристајања бродова и преко 150.000 туриста.

У Србији ради шест међународних путничких пристаништа, а Перовић каже да су, поред Београда, Новог Сада и Доњег Милановца, који су већ познати туристима, прошле године отворена пристаништа у Кладову и Смедереву, а ове године на Ускрс и пристаниште у Голупцу.

"Радује нас чињеница да Агенција евидентира све већи број крузера са вишом категоризацијом, што значи да Србија постаје све атрактивнија дестинација на туристичкој мапи Европе. Оно што је интенција Агенције јесте да, поред међународног крузинга, развијамо и домаћи линијски саобраћај како би приближили лепоте наших река грађанима", каже Перовић.

Навео је да је Агенција у априлу са Министарством трговине, туризма и телекомуникација потписала Уговор о суфинансирању путничког пристаништа у Земуну, односно улагању око 120 милиона динара у лучку инфраструктуру.

"За следећу наутичку сезону могу да најавим отварање и овог пристаништа, седмог по реду", рекао је Перовић.

Недавно је објављен јавни позив за прикупљање понуда за избор лучког оператера на путничом пристаништу Доњи Милановац, а Перовић казе да ће будући лучки оператер обављати делатност пријема бродава, као и укрцавање и искрцавање путника.

"Оно што ће нам бити битно приликом избора будућег оператера јесте план и програм делатности, као и студија економске оправданости за инвестиције оператера у лучку инфраструктуру и одржавање", наводи Перовић.

Каже да ће Агенција, између осталог, за путничко пристаниште у Доњем Милановцу захтевати да се постојећи плутајући објекат замени новим, а обавеза оператера биће да инвестира у понтон, као и приступну инфраструктуру, односно мостове и приступне прилазе.

"С обзиром на значај ове локације ми ћемо се трудити да изаберемо искусног оператера који ће моћи да развије потенцијал ове локације“, рекао је Перовић и додао да на тендер може да се јави лучки оператер регистрован за обављање те делатности, стручно оспособљен, а потребно је и да поседује техничку и технолошку опремљеност.

Поред добрих резултата када је реч о страним крузерима и туристима, Перовић је навео да је прошле године Агенција евидентрала рекордну количну претоварене робе на рекама, чак 10,5 милиона тона што је, истиче, повећање од 16 одсто у односу на 2016. годину.

"Када говоримо о врсти претоварене робе, на првом месту су песак и шљунак, на другом месту су руде, као резултат рада Железаре у Смедереву, следе нафта и нафтни деривати, а на четвртом месту су житарице", рекао је Перовић.

Навео је да је прво тромесечје ове године једно од најбољих од када Агенција води евиденцију, те да је само у јануару евидентирано 920.000 тона претовареног терета.

До краја године, према његовим речима, може се очекивати повећање количине терета за више од 20 одсто, односно укупно преко 12 милиона тона.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

alex miles

25.05.2018. 06:52

@Горан - Gorane ti si uvek super pametan bez toga da poznajes srpski jezik. Za vreme Vuka Karadjica ovo sto ada pristaje nije postojallo, pa prema tome ni rec. Krstarica je sa druge strane vojno amfibisko vozilo koje isto tako nije postojalo, ali se kasnije nakalemilo na srpski jezik kao i sada kruzer i pored toga sto je to engleska rec, kao i gomila drugih koje vi koristite svakodnevno u govoru. A tvoj "goranluk" te nece dovesti nigde osim da pokazes svima da koliko si nazadan i plitak. Ima vas !