Бисери ризнице ваљевске пустиње (ФОТО)

Борис Субашић

25. 11. 2017. у 22:41

Клисуру Јабланице у ваљевским планинама све више посећују гости из целе земље. Још се могу видети шатори љубитеља природе који долазе да виде раскош овог чудесног предела

Бисери ризнице ваљевске пустиње (ФОТО)

фото Борис Субашић

ПУСТИЊСКА клисура, најживописнији део кањона Јабланице у Ваљевским планинама, више није пуста. После писања "Новости" о овој ризници природе и историјских споменика, међу литицама Орловице и Беле стене све је више посетилаца који долазе да у њој уживају.

Пустињску клисуру је још атрактивнијом учинила јесен која је део растиња у кањону оголела, а део обојила пламтећим рујем, из кога се сада јасно указују беле кресте кречњачких гребена. Зато се, упркос све краћим данима и хладнијем времену, још могу видети шатори љубитеља природе који долазе да виде раскош овог чудесног предела, до шездесетих година прошлог века изолованог од света.

Тек тад је пробијен уски пут до најлепшег дела клисуре у коме је краљ Драгутин утемељио манастир Пустињу, а до кога је вековима водила само уска монашка монаха-пустињака. По предању они су остали скривени у својим пећинама испосницама у време Велике сеобе да светиња не би опустела. Манастир су Пустиња по пустињацима назвали повратници из сеобе у оближње село Ребељ, где још живе потомци српских рудара који су из планине вадили бакар и злато још од доба Немањића.

До манастира Пустиње се стиже асфалтним путем од села Поћуте, на магистралном путу Ваљево - Бајина Башта, а почетак клисуре означава низ високих литица назван Стена грдоба, где се окупљају љубитељи слободног пењања, алпинизма и излета с погледом на кањон Јабланице.

Око километар даље је скретање за манастир Пустиња саздан на дну кањона на темељима из 10. века, из доба кнеза Часлава. Недалеко од њега, на обали Јабланице налази се Богородичин извор чија свежа вода по предању лечи очи.

Изнад њега у стени је скривена средњовековна монашка испосница и прозорац, природни камени мост мистичног изгледа с отворима налик на очи.

Пут посетилаца с мање спортских амбиција завршава се где и асфалт, на крају клисуре у етно-селу Бебића Лука, које је сачувало изглед с почетка 19. века кад је изграђено.

Спортисти, планинари и ловци ту долазе до раскрснице на којој један путоказ усмерава на врх Јабланик и планинарски дом на Дебелом брду, где се у селу може наћи и смештај у домаћинствима. Други путоказ указује на делимично асфалтирани пут који кроз село Ребељ води ка врху Медведник и дому "Крушик" са педесетак лежајева.

Они који имају само један дан на располагању, а желе да боље разгледају саму клисуру Јабланице на излазу из Ребеља скрећу ка врху Орловица, с чијег пространог платоа и видиковаца на његовим боковима пуца фантастичан поглед на клисуру, Ваљевске планине и језеро Стубо-Ровни.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације