Мистерије у рају крај Ђавоље вароши

Топлички крај чувен је по лековитим изворима, питкој води, бујној природи, чудима природе и великим јунацима. У овом крају се стабла шљива сама уплићу у плетенице, овде су се рађали змајеви, ђаволи односили бригу, каменили се сватови, авиони падали из чиста мира и догађала се свакаква чудеса. Чуда се и данас дешавају, па се једини кандидат Србије за седам светских чуда природе налази управо овде - Ђавоља варош је удаљена само 24 километара од Пролом бање.

Занимљиво је да се у пречнику од неколико километара налазе најкиселији извор Србије препун гвожђа у Ђавољој вароши и извор воде која је неутрална и лековита. Преко пута Пролом бање је црква Светог Преображења и до ње се стиже пешачким мостом. Са видиковца се пружа величанствен поглед, а пречицом стиже до Етно крчме крај потока и воденице. Пешачка стаза даље води до цркве Лазарице.

Суседну Луковску бању красе стазе здравља, ружа ветрова, али и купање у топлој води спољашњих базена, које је могуће и зими. Зими се овде може уживати у скијању на ски стази са ски лифтом дугачкој 300 метара.

- После одмора код нас сви боље спавају, ослобађају се алергија и стреса - Жарко Ђурић, директор Луковске бање.

Праскозорје историје обасјало је управо овај део Србије, јер је недавно и из Лондона стигла потврда да почеци евроазијске металургије нису били на Блиском истоку већ између Куршумлије и Прокупља! Наиме, археолошки локалитет Плочник, крај обале реке Топлице, из млађег каменог доба (од 5500. године пре наше ере) од светског је значаја. Захватао је око 150 хектара, а становници су топили метал, волели уметност и водили рачуна о моди. Од када је А.Д. "Планинка" преузела бригу о Плочнику, обновљено је неолитско насеље и у неколико изграђених кућа може да се види како се живело некада, пекло посуђе, ткало на развоју, ковало оруђе, како се одвајао бакар и топио на 1.200 степени, како су се домаћини окупљали у задружној кући, а жене облачиле и китиле.

Откопавања се настављају и сваке године археолози доживе неко изненађење. У старој железничкој станици налази се музеј у којем могу да се виде прелепе фигурине, а 20. маја на овом локалитету биће организована "неолитска журка".

Руда који су топили у Плочнику стизала је из реке Топлице, али и рудника нађених близу Ђавоље вароши. До самог локалитета стиже се новим путем, а кратка шетња кроз шуму је занимљива јер се пролази поред дрвета Ђавоља уста, Ђавољег извора (црвеног од гвожђа), као и рудника Саса. Поред неколико окна може се видети и рудник дугачак 800 метара из којег су саски рудари вадили гвожђе и злато у 12. веку.

Фигуре 202 ђавола сада се разгледају са неколико платформи. "Ђаволи" се могу се видети и током врелих летњих ноћи, осветљени у 28 боја. Разне легенде испредане су о овим фигурама од глине и земље које су створиле кишне капи и бујице. Једна од најпопуларнијих је да су то окамењени сватови. Овде су живели скромни и вери привржени становници, али им је ђаво помутио воду после чега су заборавили на родбинске односе. Када су је попили, мештани су одлучили да венчају брата и сестру. Вила, која и данас станује у овом парку природе, успела је да венчање спречи тако што су сватови окамењени.

Према другој легенди то су ђаволи које су људи носили као терет на леђима. Чињеница је да овај феномен и данас интригира, јер су фигуре крхке и од глине, а на главама носе гранитне капе од неколико тона!

Од Паклене јаруге пут води до цркве брвнаре свете Петке која је недавно изграђена на темељима старе. У цркви се могу узети свеће, каменчићи за срећу и везати беле марамице којима се људи "ослобађају бриге".

- Као што постоји легенда да су "ђаволи" окамењени сватови, тако постоји и веровање да за храст испред цркве треба везати марамицу и тако се ослободити терета - објашњава водич Славиша Јовановић.- Прошле године су туристи, убеђени у исцелитељске моћи, дрвеће "окитили" са 20.000 марамица! Годишње овај споменик природе посети 80.000 људи.

Још једно чудо налази се два и по километара од Пролом бање. Уочи Косовске битке војска кнеза Лазара је стигла и до мале цркве у близини села Пролом. Ту су застали, Богу се помолили и причестили. Током верског обреда су шест пута обишли око цркве, а како се војска кретала тако су се за њима окретала и стабла засађених шљива. Старе шљиве, али и млади изданци у порти цркве Лазарице и данас расту увијене спирално!