РЕЧИ које нестају заједно са гашењем огњишта и села, али и променом занимања, Љубомир Шуљагић (70), професор српског језика и до пре коју годину директор пријепољске Гимназије, сабрао је у књигу "Речи на умору", у издању нововарошке Библиотеке "Јован Томић".

Уз посвету "Мојим прецима који живе у речима", Шуљагић је годинама бележио да сачува од заборава говор родног краја - јужног, а неки га зову и горњег Златибора, коме припада и његово село Драглица, на падинама Муртенице. Зато и подсећа да је књига уздарје завичају и прецима: нека наставе да живе бар кроз речи...

ДА крене Вуковим трагом пресудно је деловало, како каже, запрепашћење колико данас деца не знају, чак ни обичне речи и изразе који су били у употреби кад је био дете, као, на пример "зашло за нокте". Многе речи не знају ни деца која данас живе у селима, а мало их је и све се променило у начину живота.

- Нисам вршио никаква "истраживања на терену", како би то иначе требало и како је уобичајено. Једноставно сам, "по сећању" (као Вук своју прву Пјеснарицу) записао речи које су биле у употреби у мојој породици и ближем окружењу, а које данас бледе и нестају. Рођен сам и до своје десeте године живео у класичној српској патријахалној задрузи, која је бројала 24 члана и касније се, кад су то обавезе дозвољавале, враћaо селу, упознајући обичаје, говор и све друге сегменте живота - наглашава аутор.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - МАЛО КО РАЗУМЕ: Војвођански речник: Кад се будете ачили, и’те у очин!

СЕЛО Драглица, опустело сеобама, почели су на самом крају 17. века да насељавају досељеници са леве стране Увца - из Црне Горе и Херцеговине. Овде је донедавно било 20 фамилија, а у говору је био мали број турцизама, јер Турци никад нису трајно запосели и насељавали Златибор.

Испомоћ у довођењу воде кроз крш планине

- Записивао сам речи које су застареле или архаичне и трудио се да објашњење за њих буде тако да се реч разуме и схвати њено значење. Бележио сам како се изговарају на екавици и негде на ијекавици. Најчешће речи везане су за сточарство, од кога се живело, а затим за земљу и окућницу - каже Шуљагић.

Без коња нема живота у беспућу

Уз сваку реч записано је и објашњење: брав (ситна стока), бикуља (јуница која личи на вола), груда или жетица (млади сир), јанџик (торба), најам (надница, бити слуга), планинка (жена задужена за бели мрс), прогон (утрина, место кода се прогони стока), руда (део кола, а и овца меке вуне), торина (место где се на ливади полаже стоци), ждребац (млад пастув), па дрлија (неплодно земљиште), котар (ограда око сена),окрајак (парче земље на ивици њиве), осоје (страна коју не греје сунце), превија (превој, узвишење између две долине), оплавак (мотка)...


Аутор Љубомир Шуљагић

ЗА ЛЕПОТУ НИЈЕ БИЛО ВРЕМЕНА

- СКОРО да нема речи која казује о лепоти, лепоти било чега - подсећа Шуљагић у предговору књиге. - Једноставно, тешко се живело у суровим условима испод Муртенице, где "за лепоту није било времена". Али, зато је много израза који означавају оно што је било важније: рад и борба да се преживи.