СЕМ што је као лекар помагао током Првог светског рата, Холанђанин др Аријус ван Тинховен, као пасионирани фотограф, забележио је многобројна сведочанства о активностима санитета, војске и цивила, многе страхоте које су аустроугарски завојевачи починили у Србији. Његова систематски сређена три албума фотографија, похрањена у Холандској краљевској националној библиотеци у Хагу, дигитализована су уступљена Народном музеју у Ваљеву, који је потом успео да дође и до других ексклузивних снимака у власништву потомака др Тинховена, настањених у САД. Све фотографије сведоче и о изгледу градова у којима је хумани лекар боравио, или кроз њих прошао - Београд, Врање, Ваљево, Скопље, Ниш, Крагујевац, Младеновац, Пирот... На њима су, сем сцена лечења, хируршких интервенција над рањеним војницима и цивилима, овековечени и ретки тренуци доколице - сцене са градских улица и свакодневног живота.

- На фотографијама се виде и призори купања тек рођеног детета у бањском извору, крштења, куповине на пијаци, печења прасића, прављења пекмеза, ткања, прославе Божића, обележавања српске славе, прављења Снешка Белића, али и сахрана - набраја др Владимир Кривошејев из Народног музеја у Ваљеву. - Уз то, од неизмерне вредности су и његове белешке које је већ 1915. године преточио у књигу "Страхоте рата у Србији - Дневник ратног хирурга". Друго, проширено издање "Са Србима у Србији и Албанији 1914-1916. - Ратни дневник једног хирурга", објавио је 1918. године.

ХОЛАНДСКИ лекар и хуманиста, др Ајрус ван Тинховен, био је и својеврсни авантуриста и хроничар. Медицину је дипломирао почетком 1912. године и већ у јесен дошао је у Србију, како би се на почетку Првог балканског рата нашао на услузи тада малобројном санитету наше војске. У Србији је остао до јесени 1913. године, односно до завршетка Другог балканског рата. Током првог рата, радио је у Београду, у болници у школи у Савамали, потом у шећерани на Чукарици. Почетак Другог балканског рата затекао га је у Врању, одакле је прешао у Ваљево.

- Чим је почео Први светски рат, дошао је у Србију, опет у Ваљево, где је лечио рањенике са Церске и Гучевске, потом и Колубарске битке - каже др Кривошејев. - Ту је оболео од тифуса, а кад је прездравио, фебруара 1915. године вратио се у Холандију, да би као лекар учешће у рату наставио у Француској. Ипак, почетком 1916. године, дошао је до Албаније, да би помогао српским војницима приликом преласка на Крф. После Великог рата радио је у Венецуели, а каријеру је завршио у САД.

Др Тинховен са медицинским сестрама у ваљевској болници

ОВАЈ хирург дошао је у Ваљево које је у Великом рату било центар не само значајних војних битака, него и борбе за здравље сваког човека. Од краја 1914. до средине 1915. године Ваљево је било град болница, чије су улице биле - авеније смрти. Истовремено, био је и град у коме се на најлепши начин видела хуманост српског народа, те међународна солидарност и хуманизам. Донео је тада рендгенски апарат, који је по одласку оставио ваљевској болници на коришћење. На крају балканских ратова, постао је почасни грађанин Ваљева. Једна улица у близини зграде ратне ваљевске окружне болнице недавно је понела његово име.

- Фотографије нам говоре не само о њему, већ и о третману и опоравку пацијената, ко су му били сарадници, како су изгледале зграде болница у Ваљеву, сцене са улица градова у којима је био - каже наш саговорник. - Са једне стране, фотографије илуструју многа сазнања која смо одраније имали, али нисмо могли да их визуелно сагледамо. Са друг стране, откривају низ драгоцених, раније непознатих чињеница о том периоду историје Србије, али и Ваљева, те других градова у којима је овај надасве хумани човек боравио.

ИЗЛОЖБА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

У ГАЛЕРИЈИ Народног музеја у Ваљеву приређена је изложба фотографија Аријуса ван Тинховена "Створене да сведоче", аутора др Владимира Кривошејева, музејског саветника и историчара. По окончању изложбе у Ваљеву, планирана је њена презентација у другим градовима, првенствено оним у којима је холандски лекар боравио.

Фотографије "Створене да сведоче" у ваљевском музеју Фото Народни музеј Ваљево


АЛБУМИ СА 500 ФОТОГРАФИЈА

ДО пре само деценију и по, о др Тинховену нисмо знали безмало ништа, детаљније информације добили смо када је 2004. године професор др Јелена Новаковић Лопушина објавила превод дневника др Тинховена - каже др Кривошејев. - Онда су 2015. године његови наследници Краљевској библиотеци у Хагу поклонили су три албума са по 500 фотографија из Првог и Другог балканског и Првог светског рата, хронолошки и тематски уређених и детаљно потписаних. Народни музеј у Ваљеву од колега из Краљевске библиотеке у Хагу добио је дигитализоване копије албума и анализом смо установили да је Први балкански рат др Тинховен провео у Београду. На почетку Другог балканског рата био је у Врању, а потом долази у Ваљево.