НА територији Трстеника живело се још у време неолита, а најзначајнија налазишта потичу из 6. миленијума пре нове ере: локалитет Благотин у селу Пољна, односно, један миленијум млађе налазиште поред Риљачке реке у селу Страгари. Ископавања у Благотину показала су да је ово место било насељено још у раном неолиту (7. миленијум пре н. е.), као и да се континуитет насеља одржао током неолита, раног бронзаног и гвозденог доба.

- Становници Благотина из ранонеолитског периода насеље су градили плански, о чему сведоче извршена истраживања - истиче, за "Новости", историчар мр Јелена Вукчевић, музејски саветник. - Између осталог, ту су пронађене и две велике фигуре за које се претпоставља да представљају богињу плодности и богињу земље. Неолитски становници бавили су се земљорадњом и сточарством, на локалитету су пронађене кости домаћих животиња, посуде за чување житарица и керамички модели зрна пшенице, која су такође пронађена у објекту означеном као светилиште. Међу моделима зрна посебно се издваја зрно на чијој је полеђини урезана симболичка представа за коју неки истраживачи сматрају да представља план насеља Благотин, односно сцену космичког типа - Сунце, Месец и планету Земљу.

Најзанимљивији антички локалитети у општини се налазе на ниским речним терасама, на десној обали реке Западна Морава у селима Рибник, Почековина (потеси Грабак и Селиште) и Стопања - каже за "Новости", Јелена Вукчевић, која је задужена за Музејску збирку. На левој обали реке налази се локалитет Шавран мала у Богдању, a локалитети у Великој Дренови су код потеса Топоничка река и Пањак.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Дигитално доба га не дотиче: Најбоља грамофонска ручица из Трстеника! (Фото/Видео)



Утврђење Јеринин град у Грабовцу је најпознатије трстеничко утврђење. Смештено је на вису, уз саму леву обалу Западне Мораве. Ово утврђење је, највероватније, живело током византијског периода све до 13. века.


Трстенички крај се од 15. века, као и остатак Србије јужно од Дунава и Саве, налазио у саставу Османлијског царства. Током борби за превласт над Србијом, које су у 17. и 18. веку водиле Аустрија и Турска, српски се народ окренуо Аустрији, као хришћанској (мада католичкој) држави. За време аустро-турског рата, који је познат као Кочина крајина (1788-1791), седиште српских устаника на челу са Кочом Анђелковићем је било у манастиру Љубостиња, где је и прочитана прокламација о дизању народа на устанак против Турака и где су одржавана саветовања побуњених трстеничких кнезова.
Након угушења Кочине крајине, Турци су опустошили побуњени крај.

- У годинама које су уследиле, Трстеничани су узимали учешћа у свакој оружаној акцији против Турака, али се након Другог српског устанка (1815) територија Трстеника нашла подељена између Србије и Турске - река Западна Морава је била граница. Територија општине Трстеник наћи ће се у саставу Милошеве Србије, тек 1833. - назначава Вукчевић. - Након четири релативно мирне деценије, долази до великог српско-турског рата (1876-1878) у коме су ослобођени сви крајеви Србије и у коме су учешћа узели и Трстеничани.

Aнтички локалитети

Шлем нађен у Јерином граду
У балканским ратовима 1912. и 1913, као и током Првог светског рата (1914-1918), мобилисани су готово сви мушкарци.

У годинама између два светска рата трстеничка привреда и трговина су стале на ноге, захваљујући чему се у Трстенику формира добростојећа грађанска класа. Други светски рат је са собом донео нове невоље. Поред окупатора са којим се морао борити, српски народ се, услед историјских околности, поделио у неколико идеолошких групација и тако се упоредо са борбом за ослобођење од фашистичких окупатора, водио и грађански рат.
Након Другог светског рата, пет деценија је протекло у миру и просперитету. У грађанском рату током последње деценије 20. века распала се СФРЈ, а у НАТО бомбардовању из 1999, поред војних циљева страдали су и цивилни објекти. Тако је 30. априла срушен славни Гвоздени мост у Трстенику, на свој 100. рођендан.