ЧЕТИРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЖИВЕ У ЉУБАВИ И СЛОЗИ: Свекрва и снаја поделиле послове

ЧЕТИРИ генерације Симића у селу Криваја код Шапца, све тешке послове раде раме уз раме, иако најстарији члан домаћинства - бака Косана има скоро 83 године, а најмлађи, мала Јелена, тек шест. Одавно заборављено заједништво и прави домаћини нису реткост на историјској планини Цер, па тако вредни Симићи у својим шталама хране преко 30 бикова.

- Устајемо у пола шест, било да је лето или зима, недеља или празник - спремно одговара на наше прво питање 58-годишњи Милан Симић, који је још увек окосница овог великог газдинства. - Пре мене, на десет минута, диже се супруга Ката. Одмах ложи ватру и ставља кафу. А док се расанимо пристижу из друге собе син Ђорђе и снаха Зора.

Кад се оконча тај први јутарњи договор, који је код Симића попримио неку врсту ритуала, одмах се креће у штале, свињце и кокошињце. Или у школу, како ко. Али баш сваки Симић има своје задужење, а овде се све ради са добром вољом и уз широк осмех. Таквом утиску није се могла отети екипа "Новости".

- Снаха ми је највреднија и најбоља, ништа јој није тешко и не знам шта бих без ње - наставља Милан разговор хвалећи младу жену, која подсећа на девојчицу, а већ је подигла троје деце. - Зора ми је уместо ћерке. Она нам је у кући и лекар и медицинска сестра, кад треба да се измери притисак, кад се неко разболи. И да нас упита за здравље и да нас подсети да попијемо лекове.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Снајка с оне стране међе

На Церу није необично да Зора, крхка и девојачког изгледа, у време када су мушкарци у шуми, сама храни оних тридесетак бикова с почетка приче. А шумски послови трају цело лето јер ова планина нуди обиље дрвета. У свом поседу поред ораница, имају и простране шуме, па је продаја огрева значајан извор прихода.

- Бикови ми нису никакав проблем, а имамо и педесетак свиња - прича успут Зора, док поставља тањире да, по традицији, нахрани и путнике намернике (у њих се, наравно, рачунају и новинари). - Само кад су деца здрава и кад смо сви на окупу. Око кухиње се стара свекрва, која је прави мајстор. Погледајте само какву је лепињу умесила. Морате да пробате.

Супруг Ђорђе задиркује је како је вредна зато што је Сипуљка (што значи да је родом из суседног, ривалског села Сипуље), али у њену заштиту стају и свекар и свекрва. А млади човек, на нашу опаску да је живот жене на селу тежак, шеретски додаје: "Ма какви тежак! Кад је видела мене лепотана, од свега је одустала и дотрчала у Кривају."

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Свекрве и снаје: Воле се на даљину

Око стола у дневној соби, где испод иконе пуцкета пећ, окупљају се деца. Најстарији Александар иде у пети разред и свира хармонику. Каже, вежба већ четири месеца, научио је да свира неколико кола и намерава да престигне старијег рођака. У Шабац на часове, редовно га вози деда Милан, који са поносом га гледајући, не крије да му је он најмилији. И додаје као да се помало правда: "Ваљда зато што је стално са мном... не знам".

А стара Косана, већ одавно са "орденом" прабаке, води бригу о живини. Иако делује периферно, веома је важно у кући са троје деце имати свежег пилећег меса и здравих јаја. Каже, не зна шта би друго радила јер кухиња је заузета, штале више за њу нису па се "занима" пазећи на кокошке.

Да би нахранили сва гладна грла стоке, Симићи морају да произведу комплетну храну. Сеју око 25 хектара пшенице, кукуруза, сунцокрета, јечма, зоби, соје... Све машине су ту - чак три трактора, прикључне машине, преса, а недавно је набављена и сточна вага. Намера им је да саграде додатни објекат и прошире тов на 50 грла.

ВИШЕ РЕДА У ОТКУПУ

МИЛАН Симић каже да је тов бикова уносан посао, а посебно од када држава даје субвенције од 15.000 динара по грлу. На ових 30 то је скоро 4.000 евра, што је нечија годишња плата. Међутим, он додаје да је неопходно увести више реда у послове око откупа стоке.

- Све је лакше него продати бика. И хранити и произвести за њега храну. Али када дође време за продају, то су муке танталове. Накупци покушавају да нас "заврну", а сваки дан више у штали кошта нас и по неколико стотина евра.

СВАКОГ ДАНА ХЛЕБ

СВАКОГ дана код Симића се једе фришки хлеб. Меси га Ката зато што нико из породице не воли да једе онај јучерашњи, а посебно то тешко пада (помало размаженом) сину Ђорђу. Рецепт Ката баш и не одаје, него само каже да "иду брашно, квасац, млака вода и мало соли", а остало је ствар домаћичког искуства. Али ако је судити по њеној лепињи, коју је послужила чим је извадила из рерне, могла би се такмичити и са елитним куварима.