Буњевци опстали уз Србе

ПРЕ једног века Буњевци су са Србима створили државу, а данас су национална мањина која тражи да се укине акт који им је годинама забрањивао да се тако изјашњавају - ово је укратко закључак округлог стола одржаног у Буњевачкој матици у Суботици, на коме је резимиран минули век из угла овог народа.

Прочитајте још:Приче из Војводине: И Буњевци синци мајке Југовића

Пре тачно сто година, 25. новембра 1918. године, Буњевци су учествовали на Великој народној скупштини у Новом Саду и подржали одлуку да се Бачка, Банат и Барања присаједине директно Краљевини Србији.

- То је био историјски догађај у коме су Буњевци могли да одлуче да ли ће опстати или не. Прошло је сто година, много историјских ломова, али ако сада питате да ли је то била исправна одлука, ја мислим да јесте, јер је време показало како су прошли Буњевци у Мађарској, којих је у том периоду било око 100.000, а сада их има једва 1.000. Нас је, и поред свих проблема и великих историјских момената, далеко више - истиче др Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета Буњеваца. - Пред нама су данас бројни изазови, како сачувати буњевачки говор, културу, национални идентитет, како заокружити образовање које је сада у сегментирано, информисање, припремити се за предстојећи попис, који долази за нешто више од три године... Да ли смо били изневерени, јесмо врло често, али то није разлог да посустанемо да инсистирамо на аутохтоности и повлачењу наредбе из 1945. године.

Прочитајте још: Буњевци више нису Хрвати

Ни тада, као ни данас, Буњевци нису били довољно политички организовани, сматра Мирко Бајић, председник Савеза бачких Буњеваца.

- Сваки покушај политичког организовања пратило је разједињавање, што је умногоме утицало на остваривање националног интереса - наглашава Бајић, подсећајући на Буњевачко-шокачку странку, у оквиру које је на неки начин почела подела Буњеваца. - Тада се та политичка партија поделила на три струје, једна је била просрпска, друга прохрватска, а трећа је остала на средини и бавила се заштитом католичанства а не Буњеваца, и како би данашњим језиком рекли, одлутала у грађанску форму. Те околности и поделе трајале су све до Шестојануарске дикататуре и Другог светског рата, да би нам после тога било забрањено да се изјашњавамо као Буњевци. После распада СФРЈ, добили смо право да се поново изјашњавамо као национална заједница, али су Буњевци опет на ветрометини и поново се деле на три исте стране.

ОДЛУКА ИХ САЧУВАЛА ОД НЕСТАНКА

ПРЕМА мишљењу професора Александара Раича, који је темељно проучавао одлуке Велике народне скупштине, документи који су тада донети, значајни су за Буњевце јер су им омогућили опстанак.

- Видимо како су прошли Буњевци у Мађарској, који су завршили своју историјску појаву - сматра Раич.