Неуништиви борац за радничка права

С. БАБОВИЋ

24. 10. 2018. у 19:18

Председник већа Савеза самосталних синдиката у Крушевцу Миленко Михајловић отишао у заслужену пензију. Током 45 година стажа, од којих 29 у "фотељи", променио чак 11 градоначелника

Неуништиви борац за радничка права

Један од радничких протеста, 2102. у Крушевцу, Фото С. Бабовић

МИЛЕНКО Михајловић је напунио 65 година и у радну књижицу уписао четири и по деценије стажа - од којих невероватних 29 на челу Синдиката у Крушевцу, а ове седмице одлази у пензију као рекордер међу радничким лидерима који су, традиционално, неприкосновени у својим фотељама.

Штавише, многи су морали и лично да "завире" у некадашњу Михајловићеву канцеларију - само како би се уверили у то да се у њу стварно "уселио" новоизабрани председник Већа Самосталног синдиката Саша Нешић.

А чувени Миленко - који се од блиских функционера и сарадника опростио и у кафани - чак седам пута је биран за првог синдикалца Крушевца и околине. Редовно је излазио као победник на синдикалним изборима, чак и пре 12 година, када је имао достојног противника - Радојицу Милосављевића Машу, данас власника више локалних медија.

- После безмало три деценије на овој функцији осећања су ми помешана, јер је било и тешких и лепих тренутака - каже Михајловић. - Транзиција је, нажалост, учинила своје, и приватизацијом су угашена многа радна места, али верујем да ће Крушевац успети да врати значај који је имао не само у Србији и када је овде у производњи било ангажовано чак 43.000 људи.

Истичући да је у социјални дијалог са "његовим" синдикатом улазило чак 11 градоначелника - од Веље Михајловића до Јасмине Палуровић - лидер који је радничку каријеру започео 1973. у индустрији меса "22. јул", а синдикални успон 19. децембра 1989, сматра да у пензију одлази уздигнута чела.

Миленко Михајловић

- Никада нећу заборавити страдање колеге Драгутина Талевића из ХИ "Жупа", 5. јуна 1999. Док смо били у посети борцима на Космету и ја сам био рањен - сећа се Михајловић. - Немогуће је заборавити синдикалну борбу и штрајкове, те тешке преговоре са послодавцима. Најдужи протест је био баш у Хемијској индустрији, трајао је чак девет месеци, али су рекордери по броју "излазака на улицу", ипак, радници ИМК "14. октобар".


НЕШИЋЕВА МИСИЈА

ИНЖЕЊЕР друмског саобраћаја запослен у ЈКП "Водовод" од 1990. Саша Нешић (на слици) је члан Републичког одбора Синдиката комунално-стамбене делатности и раднички активиста од 2002. Већ две године је председник Окружног одбора, а одскоро и први човек Синдиката централне Србије.

- Мотив да се кандидујем је била жеља да финансијски пољуљано Веће поставим на здраве ноге, а приоритети ће бити и јачање синдикалне активности - истиче Нешић,који је на синдикалним изборима, резултатом 13:11, победио Радицу Јовановић из ФАМ.


СТАЖ

ОСИМ политичара, сада већ и бивши члан Председништва Већа савеза самосталних синдиката Србије је по годинама стажа "прешишао" многе колеге из крушевачког Синдиката у фабрикама "Трајал", ИМК "14. октобар", "Југопревоз"..., а "на црту" не може да му изађе ни Љубисава Орбовић, који Веће води "тек" од 2007.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације