Игуманија удахнула нов живот светињи

ПРЕКО 480 година стар манастир Петковица, на југозападној страни Фрушке горе, који је 1990. проглашен спомеником културе од изузетног значаја и стављен под заштиту Републике Србије, засијао је пре 15 година, и то упорношћу и храброшћу тадашње монахиње а садашње игуманије Антонине, која је удахнула живот овом манастиру, данас међу најлепшим бисерима фрушкогорја.

Удаљен свега три километара од манастира Шишатовац код Сремске Митровице, овај манастир све више броји ходочаснике, који долазе да уживају у лепотама и миру који може да се нађе у овом комплексу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: MANASTIR VELIKA REMETA: Monaštvo izgradilo etno-selo

КАДА је одлучила да дође у Петковицу, монахиња Антонина знала је да обнова неће ићи лако у манастиру у коме годинама нико није боравио. Али је решила да издржи у забити, без пута, струје, манастирског конака, без игде ичега, где сама мора почети ни од чега.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Pogled na Srem sa zvonika Velike Remete

- Било је то 7. јуна 2001. године, секли су ми мачетом шибље како би се пробили до манастира. Ушла сам у празну манастирску цркву а из ње су прхнуле птице, не знам у том тренутку ко је више био изненађен, да ли ја или оне што ме виде. Наступио је тајац а та тишина дала ми је мало простора да осетим цркву, тек онда сам схватила да ову светињу треба спасти и очувати од даљег пропадања - присећа се тих дана игуманија манастира саграђеног у првој четвртини шеснаестог века, задужбине Јелене Штиљановић, удовице деспота Стефана Штиљановића,

ЗА само две године мати Антонина успела је да асфалтира пут до манастира у дужини од два километра, уведе струју у њега, оспособи конак за живот како не би више морала да спава на самом душеку, а све то време није била сама, већ јој је највећа подршка у тој самоћи била њена мајка.

- Прве године, чим сам из манастира Гргетег прешла у Петковицу, после неколико месеци долази моја мајка из Шведске, где је радила. Кад је видела у какву сам дивљину дошла, запрепастила се. Молила ме је да се вратим, али сам јој рекла да не идем никуд, да је Петковица баш оно што сам желела и да је она пронашла мене а не ја њу. Отишла је разочарана мојом непослушношћу - препричава игуманија догађај од пре 17 година у новосаграђеној манастирској трпезаријској тераси, чију тишину начас прекида цвркут птица.

САМО месец и по дана касније, пред непостојећом капијом манастира стао је такси, а из њега је изашла Антонинина мајка, а кћерка је одмах дочекала поруком:

- Не отказуј такси, ја се не враћам! Међутим, каже она мени: Ни ја не идем од тебе. Данас је она сестра Меланија и има 87 година, нажалост, већ седам година није покретна јер је имала мождани удар, али ми је била највећа подршка свих ових година - кроз сету говори мати Антонина.

Многи сврате да понесу воду са извора Свете Петке

Када је Антонина стигла, на цркви није било врата, прозора, бакарни олуци су били покрадени. За 18 година, колико је монахиња Антонина игуманија, манастир је препорођен и постао је место где људи редовно долазе на молитву али и на излет, а многи сврате и да понесу воду са извора Свете Петке, за коју кажу да је лековита.

У средишњем делу је црква посвећена Светој Петки, у којој се налази кивот са честицом од руке ове светитељке.

У ПРОШЛОСТИ су манастир насељавали монаси, а данас је фрушкогорски манастир Петковица женски. У манастиру је тренутно 11 монахиња и две искушенице, саграђен је нови конак са келијама за монахиње.

Манастир Петковица данас међу најлепшим бисерима фрушкогорја

Вредне руке су заслужне што манастир има свој рибњак на 40 ари земљишта, што је засађено 6.000 чокота винове лозе на 1,2 хектара, са којег производе и своје вино. Како каже Антонина, живе од својих прихода.

- Више нисмо саме, радимо и градимо, напредујемо, не жалим се, а и Богу је мило да ова светиња живи свој живот и служи добрим људима - на растанку рече игуманија.