Свети Николај чува завичај

У ЛЕЛИЋУ, код Ваљева, родном селу Светог владике Николаја Велимировића, у ове дане, као и током читаве године, свечано је и лепо на сваком кораку. Из манастира у средишту села, где су мошти Светог Николаја (Српског), литургија се сели у сваки дом, мирис тамјана, босиљка, свежег или просушеног, шири се на све стране.

Многобројне шуме, ливаде, њиве, воћњаци и повртњаци чине овдашњи амбијент готово рајским. Људи су вредни као пчелице, па их у радне дане можете видети само на путу, како иду до њива, али су за то, обавезно, недељом на богослужењу у свом манастиру. Монаштво предвођено архимандритом Авакумом и његовом десном руком, оцем Георгијем, лепом речју, љубазношћу, топлином и разумевањем мештанима и многобројним гостима из земље и иностранства чини боравак у светињи незаборавним.

- Сваки пут је овде лепо и пријатно, на неки други посебан начин, како то само овдашњи монаси знају - каже Лозничанин Душан Вукотић, дипломирани грађевински инжењер.

У манастир пристижу и монахиње, неке из иностранства.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Nikolajeva pesma Mesecu

- Обожавамо владику Николаја и његово дело, који је велики духовник, филозоф, човекољубац, светац по рођењу - рекле су нам неке од монахиња из суседне Румуније. - Није ни чудо што је владика Николај стасао у такву духовну громаду, имајући у виду где је рођен.

А у Лелићу је рођен синовац владике Николаја, вишегодишњи епископ шабачко-ваљевски Јован (Велимировић), на чије је место, после његове смрти, пре скоро три деценије, дошао владика Лаврентије. Мештани Лелића, и кад нису били упућени у црквену јерархију, знали су на свој начин да се радују напредовању својих чеда.

* Љубомир Ранковић са протом Љубом Аџићем у винограду / Фото В. Митрић

- Сад је наш Јова (владика Јован Велимировић) Николај у Шапцу - говорили су овдашњи мештани када је за епископа шабачко-ваљевског, својевремено, устоличен владика Јован (Велимировић).

Са уредним и лепим двориштима, обрађеним сваким делићем земље, уз лепе куће и помоћна здања, стара или нова свеједно, Лелић је не само село које је изузетно лепо, већ и оно из ког, ма где били, можете да видите у даљини лепоте "за богове", непрегледна брда, шуме и пољане. Није ни чудо што је једно од брда, где се налази црква, коју су подигли припадници ЈКВО, зове Краљево брдо. И друга делују, у најмању руку, краљевски.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Svetac u svakom domu

- Чудио сам се зашто су наши стари, досељавајући се из Херцеговине, изабрали крај где је тешко наћи воду и на дубини од 260 метара, настављајући да муче муку из старог краја - прича нам мештанин Љуба Ранковић, један од оних који је спреман о селу да приповеда сатима без паузе, свечано, лепо, занимљиво и посвећено.

- Кад сам подигао виноград, који рађа годинама сјајно грожђе хамбург, слађе од шећера, видео сам да су наши преци дошли у овај крај доносећи лозу и козе, а ни једном ни другом не треба вода. Током овогодишње суше, све је било "скувано" около, а грожђу то није сметало, пошто пушта своје жиле и до 185 метара дубоко у земљу.

Ранковић каже да је Лелић такво село као да га је "сами Бог подизао, остављајући људима да откривају његове благодети у природи, али и горостасе попут владике Николаја, његовог синовца Јована и других који су задужили и завичај и род".

У Лелићу често борави и некадашњи епископ рашко-призренски Артемије, који одавно није на трону, али мештани, већином, на њега гледају, како сазнајемо, и данас, исто као кад је носио митру, панагију и жезло.

ИГУМАН АВАКУМ

- ИГУМАН Авакум био је дуго у манастиру Троноша, код Лознице, где је био веома поштован и омиљен, а кад је та светиња, после скоро седам векова, "преведена" из мушке у женску, премештен је, са монахом Георгијем, у Лелић. Од тада Лелић доживљава неку врсту васкрса у којој уживамо кад год дођемо у ову светињу, окружену природним лепотама и красотама - наводи Душан Вукотић.

У ПОСЕТИ 200 МОНАХИЊА

ЕКИПА "Новости" затекла је у манастиру Лелић посету око 200 монахиња из манастира Нера из суседне Румуније. Уживале су што су имале част да целивају мошти Светог владике Николаја и да разгледају ову светињу, чија и околина "одише" нечим светим и лепим.