Зрењанин: Банкрот еколошке задруге

ЗРЕНЈАНИН - Судбина еколошке задруге „Зрењанинка“ прича је о томе како нестручни и неспособни могу све да покваре, чак и униште пројекат који је био „осуђен на успех“.

И, уместо да запошљава 11 радника и остварује лепу зараду од прераде секундарних сировина, „Зрењанинка“ је само нешто више од годину дана рада банкротирала! А полиција и тужилаштво сада истражују где су завршили опрема фабрике, возила, стотинак контејнера за прикупљање пластичне амбалаже...

Задругу су почетком 2011. основали УНХЦР и Покрајински фонд за избегле и прогнане, с циљем да запосли избеглице из зрењанинске општине на сакупљању и преради ПЕТ амбалаже и да временом постане самоодржива. Мада се у старту сумњало, тадашњи званичници у граду на Бегеју нису желели да признају да је пројекат исполитизован. Нашао се у окриљу тада владајуће коалиције коју је предводила ДС, а која је своје људе именовала на руководећа места у задрузи.

Директор је, без икаквог радног искуства, постао млађани Александар Зиројевић (25), а председник УО Славко Родић, члан Градског већа, али такође без нарочите професионалне биографије... Међу десет оснивача задруге нашли су се многи партијски кадрови који су били у сукобу интереса, попут начелнице санитарне инспекције Габријеле Лоди, директора филијале НСЗ Пере Кнежевића...

И, док је било новца који су обезбедили оснивачи, задруга је радила. Уместо осамостаљења и унапређења посла, почела је да тоне, а руководиоци нису излазили из службене „опел зафире“, купљене злоупотребом основних средстава задруге... Јавна прозивања бивше административне раднице Данице Павић, оптужбе Удружења избеглица о недомаћинском пословању и реаговање медија, међутим, нису успели да промене стање у „Зрењанинки“.

Већ крајем прошле године затворила је врата. Радници су се нашли на бироу, а Удружење избеглица с временом као да је одустало од тражења одговорности за крах задруге... Нова владајућа коалиција у граду размишљала је о анкетном одбору за „Зрењанинку“. Онда је основана некаква радна група која ништа није урадила - с образложењем да је задруга предмет за судске органе. Одбор за борбу против корупције удружења грађана „Зона позитивних промена“ предложио је да се, уз помоћ града, задруга прекомпонује у социјално предузеће. Уз одржив начин пословања, како би 11 бивших радника било збринуто.

- Знамо и ми да је пословање задруге случај за суд. Али шта да се ради са избеглицама које су остале без посла? Зашто су одједном сви одустали од залагања да се питање „Зрењанинке“ коначно реши - пита Ласло Тот, извршни директор „Зоне позитивних промена“, чији активисти нису успели да утврде статус задруге и судбину њене имовине.

Даница Павић, која је својевремено поднела више кривичних пријава против руководства „Зрењанинке“, каже за „Новости“ да је од заменика Основног јавног тужилашва добила информацију да су обављене све истражне радње у овом предмету и да се у наредне две недеље могу очекивати конкретни резултати.


НЕ СЕКИРАЈУ СЕ МНОГО
ЗАНИМЛЈИВО је да се због пропасти задруге не секирају много у УНХЦР, али ни у покрајинском Фонду за помоћ избеглим и расељеним лицима, који је за рад „Зрењанинке“ обезбедио неповратних 1,2 милиона динара. Филијала НСЗ са 600.000 динара стимулисала је запослење 11 избеглица, али чим су те паре потрошене, задруга се нашла у минусу.