МАРИНКО, отац кошаркаша Горана Драгића, родом је из села Мајдан, испод Јелачића, удаљеног девет километара од Кладња, данас у Федерацији БиХ, где су до рата Срби имали важну улогу у привредном, образовном, културном и политичком животу, а сада их скоро нема, или су нека врста статистичке грешке.

Маринко је отишао из завичаја "трбухом за крухом" пре почетка крвавог рата у БиХ, а у предвечерје рата његови најмилији, као и многи овдашњи Срби, избегли су у крајеве тадашње БиХ под српском контролом, како би се спасили од страдања.

Та судбина задесила је и Наду и Миодрага Драгића, Горанове бабу и деду. Син Маринко отишао је у Словенију, а Мило у Пожаревац. Старци су се, уз помоћ синова, скућили у избегличком насељу Економија у Каракају, код Зворника.

Прочитајте још: Кокошков исписао историју: Слава иде играчима; Драгић: Свака част Србији

- Синови су их, са породицама, како се то каже у народу, држали "као мало воде на длану" - прича први комшија старих Драгића Арсен Јовичић. - Деда Миодраг умро је пре месец дана, а бака Нада знатно раније. Били су дивни људи за "десетку", иначе комшије из суседног села, пре рата, у кладањском крају.

Домаћин са Економије Марко Максимовић, чија је породица такође избегла из околине Кладња, каже да је са Горановим дедом "уживао да разговара, јер су обојица волели да се подсете живота у старом завичају, одакле су протерани".

Прочитајте још: СРБИЈИ СРЕБРО: Драгић нам однео злато

- Славио је Светој Јована, радовао се својој крсној слави, а мени је увек био задатак да му припремим крсни колач и хлеб и увек се радовао како моја супруга Милева - Лела, такође из нашег старог краја, нашара колач за Јовањдан - прича Марко Максимовић. - Мада су му синовљеве породице и те како остварене и јако успешне, никад се није хвалио, како то неки, са доста мање разлога, чине. Био је скроман у свему, осим у љубави према својима, свима нама који смо га знали и љубави за свој род, своју веру и своју отаџбину. н

МИЛИНА ИХ ЈЕ ВИДЕТИ НА ОКУПУ

СВИ Драгићи су били на сахрани деде, укључујући и Горана. Годинама део годишњег одмора проводе на новом огњишту своје породице, у РС, после чега иду на море.

- Милина је била видети кад се скупе колико се воле, поштуји и како, без обзира на даљину, једни за друге живе -каже комшија Арсен. - Мило сваког месеца долази из Пожаревца, како би спровео све православне обичаје, после очеве смрти. У сталном је контакту са братом Маринком и његовом породицом.