Четири деценије од минхенског масакра

- И данас се шпекулише да су у организацији покоља палестинском "Црном септембру" помагали немачки неонацисти

- Немачка полиција одбила је помоћ МОСАД-а и прилично лоше спровела акцију ослобађања таоца

Пре тачно 40 година, 5. септембра 1972, припадници палестинске терористичке организије "Црни септембар" убили су у током Олимпијских игара у Минхену 11 израелских спортиста.

Осморица палестинских терориста су, одевени као спортисти и са торбама пуним оружја, прескочили у праскозорје ограду Олимпијског села у Минхену. У апартманима, наишли су на неколицину будних израелских спортиста, који су им пружили отпор. Двојица спортиста одмах су убијена, док су остали ликвидирани на спавању.

Терористи су тражили ослобађање 234 затвореника из затвора у Израелу, као и пуштање на слободу Андреаса Бадера и Улрике Мајнхоф, вођа немачке левичарске терористичке организације Фракција црвене армије (РАФ), која је по њима прозвана и Бадер-Мајнхоф група.

Немачка полиција - која је претходно одбила понуђену помоћ Израела у обрачуну с терористима - терористе и таоце отпремила је у Фирстенфелдбрук, у оближњу војну базу НАТО-а и војни аеродром. Терористи су, наиме, тражили безбедан транспорт у Египат, што им је обећано.

У току полицијске акције на аеродрому, лоше испланиране и несрећно изведене, убијени су, између осталих, један полицајац и четворица терориста.

Тројица ухапшених терориста су доцније предати Либији. Један од њих, Джамал Ал-Гашеј, крајем деведесетих је учествовао у документарном филму "Један дан у септембру" - чија је тема био минхенски напад.

Терористичку акцију водио је шеф "Црног септембра", познати палестински терориста Абу Дауд.

Медији, израелски и немачки, доцније су шпекулисали да су битну улогу, као инспиратори, имали извесни немачки неонацисти.

Немачка полиција ухапсила је, у склопу истраге, извесног Вилија Пола, новембра 1972, када је у његовој кући пронашла велику количину илегалног оружја, али није нашла јасну везу са организацијом "Црни септембар".

Пол се након одслужене казне преселио на Блиски исток, где је под псеудонимом Вили Вос наставио каријеру писца криминалистичких романа, од којих су неки и награђени - да би се касније вратио у Немачку. Данас живи у Ердингу, у Баварској.

Лист "Шпигл" је, позивајући се на податке Савезне службе за заштиту Устава, недавно писао да је два месеца пре напада, полиција из Дортмунда доставила тајној служби податак да се један човек ''арапског изгледа'' тајно састао са немачким неонацистом Полом. Баратали су именом Сад Вали, што је било тајно име палестинског терористе Абу Дауда.

Немачка полиција погрешила је процењујући и да је Израелце киднаповало највише пет терориста, иако их је било осморо. Полицији су тадашње израелске власти поручиле да преговори са терористима не долазе у обзир, али су им понудиле помоћ специјалаца МОСАД-а (Институт за шпијунажу и специјалне операције Израела) како би учествовали у акцији спасавања олимпијаца.

Немачки канцелар Вили Брант и министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер одбили су, на жалост, понуду. Испоставило се да је процена била погрешна, јер су немачке безбедносне снаге биле без искуства у таквим ситуацијама.

Израелска делегација је после масакра напустила Олимпијске игре, придружио им се и легендарни амерички пливач Марк Шпиц, који је и сам јеврејског порекла, а Игре су напустиле и репрезентације Египта, Филипина, Алжира и неколико холандских, норвешких и других олимпијаца.

Пред почетак овогодишњих летњих Олимпијских игара у Лондону, председник Међународног олимпијског комитета Жак Рог одбацио је захтеве да церемонија отварања игара, 27. јула, почне минутом ћутања у знак сећања на несрећу из 1972. године.

Председник МОК је одлучио да се почаст жртвама тог напада ода на званичном пријему у Лондону током Игара, а најавио је и да ће присуствовати церемонији која ће се у Немачкој одржати на годишњицу убиства, 5. септембра.

Израелски олимпијски тим је 23. јула, пре почетка лондонских Олимпијских игара у Лондону, положио венце и прочитао молитве за 11 убијених.