“ЗВЕЗДА ОСТАЈЕ ЗАУВЕК”: Дејан Радоњић увелико гради у Бајерну као што је градио на Малом Калемегдану

ОБУЗЕТ препознатљивом концентрацијом, Дејан Радоњић је стајао у дворани надгледајући активности његовог Бајерна. Када су светла угашена, када се навијачи још не приближавају арени, остаје сам са мислима, идејама, стратегијама... Човек који је освојио све што је могао са Црвеном звездом, опет је на новом почетку. Увелико гради у Минхену, као што је градио на Малом Калемегдану. Фокусираним погледом тражи добитну комбинацију која ће учинити да Бајерн, постане моћан евролигашки тим. Онакав каквог га је замислио када је добио понуду да га преузме усред прошле сезоне.

- Било је момената када сам размишљао да ли да узмем неки тим или да не узмем, било је понуда, разговора... - почео је причу Радоњић за "Новости", које су га посетиле у Минхену. - У тренутку када се дешавала ситуација око Бајерна, малтене сам био размишљања да је следећа сезона та у којој бих могао да кренем. Нисам очекивао да ће бити позива из Минхена. Било је касно, али се врло брзо све издешавало. Прихватио сам прилично велики изазов у том моменту. На велико задовољство свих нас се то завршило освајањем титуле што је била и жеља. Обезбеђена је и Евролига. На тај начин смо направили предуслове за завидан континутет играња у Евролиги. Сада имамо то, Бундеслигу. Изазов.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Радоњић званично преузео Бајерн: Главни циљ је титула у Немачкој

Изазов за тренера који је на клупама три тима - Будућности, Црвене звезде и Бајерна, излио чак 22 клупска пехара. Од 16 тренера у Евролиги, само је неприкосновени Жељко Обрадовић подизао више трофеја - 36. Иза су, по квантитету, Пабло Ласо, Светислав Пешић.

- Знао сам да сам учествово у освајању 22 трофеја, али, искрено, нисам знао за овај други податак. Не знам шта бих вам још рекао на ту тему, осим да се надам да ће их бити још.

Како вам се чине Немачка и Минхен?

- Нисам имао толико простора да нешто посебно видим када сам дошао. Било је много посла, брзо су ишле утакмице. Концентрација је била на адаптацији и свему што се дешава. Нисам осећао ни имао жељу да идем и видим ствари, јер се зна циљ због којег сам стигао. По завршетку сезоне сам имао неколико слободних дана. Оно што сам погледао, оставило је феноменалан утисак. Град је сјајан. Све оно што ми треба је ту. У принципу ми је жао што немам више времена да видим још више.

Шта сам недостаје из Београда?

- Ћерка, син и пријатељи. Они су тамо. Провео сам много година у Београду, стекао пријатеље, који ми такође недостају. Недавно су пријатељи дошли на Октобер фест, који је заправо био повод да бисмо се дружили.

И ви сте вероватно били на најпознатијем вашару пива на свету...

- Наравно. Имали смо, хајде да кажем, пријатну обавезу, да будемо тамо, јер је чувена пивара "Пауланер" један од наших спонзора. Заиста треба да се осети тај дух...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЕЛ: Недовић и Мицов убедљиво славили у Атини, Фенербахче задржао максималан учинак, Реал бољи од Басконије

А укус пива?

- Па добро, то нам је обавеза према спонзорима, да попијемо које, али у границама. Рекао сам да ћу ја преузети одговорност уместо играча - шаљиво је додао Радоњић, с којим се заједно враћамо у прошлост, на Мали Калемегдан.

После седам година сте унели националну титулу у просторије црвено-белих, коју сте чували до одласка, затим прву, другу и трећу титулу шампиона АБА лиге, још три Купа Радивоја Кораћа. Постали сте најтрофејнији тренер Звезде, испред бројних величина српске и југословенске кошарке. Колико вам то значи?

- Све оно што се дешавало у Звезди, како резултатски, тако и из других аспеката, нешто је што остаје до краја живота у посебном сећању.

Да ли бисте, једног дана, опет волели да осетите ту атмосферу?

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: РЕГЛАНД ЗА “НОВОСТИ”: Гледам бокс, а угледам се на Ајверсона

- Да! Све оно како је било и шта је било, шта се издешавало, увек када се сетим, изазива у мени посебну драж. Осетити то опет је нешто што је стварно посебно. Да ли ће се то десити или када, заиста је тешко дискутовати и причати. Било је мало лоших момената, а много сјајних. Тај позитиван аспект је присутан. Играти пред скоро 25.000 људи, у тој атмосфери "арене", или 7.000-8.000 у "Пиониру". Све то изазива неку реалну емоцију.

Када вам је било најтеже, а када најлепше у Београду?

- Било је момената који су били везани за само такмичење, неких који нису... Не бих могао да апострофирам посебан. Неко се сећа овога, неко онога, а ја носим са собом само оне лепе тренутке.

У Минхену је двоје ваше кошаркашке "деце", Јовић и Дангубић. Колико веза играч - тренер значи?

- Када радите овај посао, то значи да треба да будете посвећени свима њима, од првог до последњег играча. Ја то сагледавам једноставно, са свима максималан и искрен однос.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Милутинов МВП другог кола Евролиге

ДОБИТНА КОМБИНАЦИЈА
ОД ове сезоне Радоњић је појачао стручни штаб познатим лицима. Борко Радовић је помоћни тренер, а Драган Гачевић кондициони. Успели сте победнички тим из Звезде да доведете у Бајерн...
- Нормално је да је за све нас то значајно, тај рад, начин функционисања и потреба да на најбољи могући начин урадимо све. Надам се да ћемо заједнички остварити оно што треба да би људи у Бајерну били задовољни.

ЗНАЧАЈНА ПОДРШКА БИВШИХ УЧЕНИКА
КАДА се помињу тренери, уз њихова имена се додају клупски успеси. Дејо их има несумњиво много. Ипак, оно на шта је посебно поносан је однос са игрчима које је тренирао. Не мали број њих никада не заборавља да приликом разговора о успеху апострофира заслуге Радоњића, од НБА стара Николе Вучевића, аса Анадлу Ефеса Василија Мицића".
- Како иду године, играчи се све интензивније јављају. Неко на овај, неко онај начин. Неко зове, неко пише... Не могу да будем неискрен па да не кажем да то не значи. Напротив, значајан је осећај.