Милошевићев пут од одлази до мајсторе у години пуној буре: Да нисам имао ту црту лудила, никад не бих ништа урадио у животу

КРАЈЕМ марта, када је сео на ужарену клупу Партизана, после само петнаестак минута дебија у Крушевцу, са трибина се чуло: "Саво, одлази". Данас, девет месеци касније, много је више оних који су спремни да ускликну "Саво, мајсторе" и поред 11 бодова заостатка за вечитим ривалом и пропуштене огромне прилике за презимљавање на европској сцени. Лепршав и ефикасан фудбал је успео да надјача све параметре који су обично у првом плану и сматрају се најмеродавнијим.

- Та прва утакмица у Крушевцу, када се са трибина чуло то што се чуло, мени и стручном штабу можда је највише помогла. Напредак нам је умногоме отворио очи, много тога је искристалисало ко може, ко не може, знатно нам је олакшало и спречило каснија лутања. Да смо окренули, живели бисмо у заблудама које би нас много више коштале. Некад су порази благослов.

Преузимање одговорности у веома деликатном тренутку и за клуб и за екипу су многи сматрали лудошћу, па се са ове дистанце поставља питање ко је у том тренутку био храбрији - управа или Милошевић који је одлучио да му први тренерски изазов буде један од најтежих.

- Рекао бих да смо подједнако били храбри у марту. Од 18 сам професионалац, сада имам 46. Да нисам имао ту црту лудила, никад не бих ништа урадио у животу. Мораш да будеш спреман да увек будеш на граници лудила. То важи и за играче. Да су нормални, не би били толико талентовани. Мораш да их коригујеш, али то неко лудило не смеш да им дираш. У овом послу мораш сваки дан да се бавиш са играчима.

Резултати током јесени често нису пратили фудбалску филозофију Милошевића, која се поклапа са његовим карактеристикама из играчких дана, а односи се на веома офанзиван стил игре.

- Ниво фудбала који смо играли у неким утакмицама изненађујући је за људе код нас. Подигли смо ниво брзине фудбала, а на том нивоу нема досадног фудбала, не може да га буде. Приближили смо фудбал некој Европи, били су тактички дисциплиновани, успевали доста захтева да спроведу у дело. Под притиском смо уигравали тим и нормално је да дође до падова. Немогуће је издржати 30 утакмица без падова. Добили смо анализе Лиге Европе, наша статистика је фрапантна. Од 48 екипа смо међу пет-шест. Последња анализа коју смо добили каже да смо најбољи смо у Лиги Европе по офанзивној транзицији, ниједна екипа нема толико одузетих лопти. Имали смо капацитет и брзину да из средње зоне будемо веома опасни по гол противника.

Када се погледа учинак Партизана у претходној полусезони у очи упада чињеница да практично није било промашаја приликом ангажовања појачања из иностранства.

- Анализирали смо доста сваког, стручни штаб и ја, па онда сви скаути у клубу, па смо заједно долазили до решења. С обзиром на финансијску ситуацију, нисмо могли нешто много, али нисмо смели да промашимо. То би требало стално да буде пракса. Колико је важно какви су играчи, једнако је битно и какав им је карактер, какви су као људи. Наши странци колико су дали статистички још више су дали карактерно екипи. Да је ту дошло до проблема, тешко да бисмо преживели.

Ако се изузме искусни Израелац Бибрас Натхо, могло би се рећи да ни са ино-појачањима није ишло баш глатко и без муке.

- Све је било логично, никаква то није научна фантастика. Садик је дошао на пола припрема, неспреман, каснио је три недеље. На све то је незграпан, некако нехармоничан. Знали смо да ће играти како може кад му олакшају ноге. Асано је два месеца имао повреду која му је дозвољавала да игра, али под великим болом. Добио је ударац против Малатије, па га је од ослањања после болео лист друге ноге. Он на тренинзима има најмирнију завршницу, било је питање дана када ће се видети на утакмицама.

За многе је најјачи утисак јесени нестварно просута предност од два гола разлике са играчем више против АЗ Алкмара у Хагу.

- Нисам ништа доживео као трагедију. Све је указивало на то у марту да можемо да доживимо катастрофу. Успели смо за неколико месеци да повратимо екипу, то финале Купа нам је доста помогло да наставимо да радимо. Улазак у Лигу Европе је био судбински битан за све нас. Негде мора да ти се врати, како добро, тако и лоше. Ми смо то негде раније зарадили, па смо имали и среће против Молдеа. Та утакмица против Алкмара није била реална. Већина је очекивала лаганих 3:0 за њих. И данас сви причамо само о тих пет минута. Био сам миран јер сам играо стотине таквих утакмица. Из неког разлога се то десило, психолошки пад је евидентно изазвала физичка потрошња.

Тренутно су актуелне теме везане за прелазни рок, које су у оном званичном делу, који иде у јавност, логично "под кључем" када се говори о именима.

- Идеално би било да 90 одсто тима имамо сад спремно за јул. У већ намештен тим није проблем убацити још једног-двојицу. Ми сада имамо 80 одсто спреман тим за Европу. Недостаје нам још неколико играча за ротацију. У много смо бољој позицији него у јулу, а сада и немамо проблем са одласцима странаца, они би тек требало да играју још боље. Имамо формиран и добрим делом уигран тим. Не смемо да лутамо, само да попунимо неколико коцкица и битно је да то што доводимо не нарушава ово што имамо. Последњу линију морамо да освежимо, ту је све јасно, није никаква тајна. Када је нападач у питању, резон је да можда доведемо нашег. Странца сигурно нећемо сада јер ћемо имати мањи број утакмица. Морамо да имамо физички играча на тој позицији, пошто је Гигић имао проблем да не може да прати промену захтева и брзину - закључио је Милошевић.

ДРЖАВА ПОМАЖЕ НА МНОГО НАЧИНА

ТРЕНЕР Партизана је на недавно одржаном предавању студентима Правног факултета говорио о релацијама државе са фудбалом и клубовима, а његове речи, како каже, нису схваћене на најбољи начин.

- То је нешто што причам осам година. УЕФА строго забрањује финансирање клубова од стране државе, то је забрањено, крши се финансијски фер-плеј. Али држава мора да помогне клубовима инфраструктурно, едукацијом тренера, обезбеђивањем услова за млађе категорије. Држава мора да се бави решавањем статуса клубова, да ли идемо у приватизацију, како ће изгледати приватизација, без ње то не може да се уради. Проблем је што људи не прате тачно шта говорим - јасан је Милошевић.