Караси: Шекију сам пред сваки тренинг чистио копачке; Маравић: Био је популаран као данас Ђоковић

Некадашњи саиграчи Драгослава Шекуларца присетили су се данас легендарног фудбалера Црвене звезде истакавши да је био јединствен, непоновљив и спортска величина каква се ретко рађа.

"Све нас је изненадила вест о смрти. Долазио је на стадион, дружио се са нама и веома нас је погодио његов одлазак. Много сам научио од Шекија, као и цела моја генерација, била је привилегија играти с њим", рекао је Станислав Караси, објављено је на сајту црвено-белих.

Легендарни фудбалер Звезде Драгослав Шекуларац умро је у 82. години.

"Од првог дана који сам провео са првотимцима до његовог одласка у Немачку пред сваки тренинг сам му чистио копачке. Обожавао сам га, имао је јединствену харизму, био је коректан према свима, волео је да се нашали са пионирима и омладинцима, умео је и да им остави неки динар за сладолед. Заиста је непоновљив", казао је Караси.

Шекуларац је неретко на терену сарађивао с Душаном Маравићем, а бивши репрезентативац и интернационалац саиграча из црвено-белих редова присетио се говорећи у суперлативима.

"Био је незабораван, непоновљив, спортска величина каква се ретко рађа. У то време био је најбољи на свету, први играч Светског првенства у Чилеу на којем Пеле није играо због повреде. Био је несташан, често због тога и кажњаван од стране доктора Александра Обрадовића што је и мени пружило прилику да брже удјем у први тим. Дуго смо играли заједно, офанзиву смо чинили Стипић, Маравић, Рудински, Шекуларац и Костић. Шеки је бриљирао на терену, неретко нисам могао да верујем очима шта је способан да изведе. Технички је био беспрекоран, физички спреман, а пружао је максимум било да је пријатељска утакмица или интернационални дуел", присетио се Маравић.

Маравић је истакао да би популарност Шекуларца могла да се мери са популарношћу Новака Ђоковића у данашње време.

"Французи су га после финала турнира 1961. против Сантоса дизали у небеса, његова популарност могла би да се мери са Ђоковићевом у данашње време. Страни медији прозвали су га Бели Пеле, а да је оставио запажен траг потврдјује то што су и страни медији пренели вест о његовој смрти. Изненадио ме је његов одлазак, били смо у контакту, знао сам да има здравствене проблеме, али смо се чули пре само четири дана и ништа није наговештавало овакав епилог", рекао је Маравић.

Жал за одласком некадашњег узора и саиграча изразио је и Александар Марковић, председник ветерана Црвене звезде.

"Имао сам част да играм с њим, улазио сам као клинац у игру у време кад је он играо. Сама Шекијева појава била је мотив за младе играче. Сећам се утакмице у Мостару, на неугодном терену, играо је феноменално и тако повукао и нас младје. Дали смо свој максимум и остварили победу", присетио се Марковић.

Марковић је навео да постоје бројне анегдоте које ће чувати сећање на Шекуларца.

"Сећам се да је по повратку из Немачке закаснио на припреме, био је у изласку иако није пушио и пио. Да би био примљен у тим на крају је клекао пред Рајка Митића, који није имао одговор на то. Страшно је волео фудбал, био је веома духовит, позитиван, соколио је саиграче и могу рећи да сам имао срећу да као дечак играм са њим и захваљујући њему осетим звездаштво. Свима ће нам недостајати, често је долазио у секцију ветерана да игра шах и нико није слутио његов одлазак", додао је он.