Пантић на време схватио да је направио грешку: Жао ми је што сам ишао из Партизана

ОД ружног пачета до правог, здравог лабуда. Везиста Партизана Данило Пантић прошао је трновит пут у дресу Партизана од некога ко је осуђиван за нелојалност до зрелог човека који је у иностранству схватио да зов новца није најважнији за каријеру једног фудбалера, посебно у годинама када бријање још није честа потреба. Премотавање каријере младог везисте црно-белих представља праву смерницу за клинце који у фудбалу желе све и одмах.

- Почео сам са тренинзима у Слоену из Руме, код Петра Столића, када сам имао само пет година. Видео је да поседујем таленат, а када сам дао сва четири гола за свој тим против репрезентације Београда запазио ме тадашњи тренер генерације 1994. из Партизана Звонко Поповић. Сећам се да сам баш на крсну славу моје породице отишао у Партизан са само девет година. У почетку сам повремено ишао на тренинге, а са 13 година сам дошао за стално у Београд. У тој генерацији су поред Радоњића, Живковића и мене били још Саша Лукић, Мирослав Богосавац и Миладин Стевановић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Тошић се враћа на терен за неколико недеља

Потпис на једноипогодишњи уговор је касније донео проблеме који су Данила Пантића коштали учешћа на Светском првенству на Новом Зеланду.

- Као и сваки клинац, имао сам жељу да се опробам у иностранству што пре. Сада другачије размишљам и жао ми је због свега тога, али тада нисам имао праву слику. Наравно да остаје жал због пропуштеног Светског првенства на Новом Зеланду, јер сам претходно одиграо све три утакмице на ЕП. Није ту било никаквих свађа, једноставно одлучено је на препоруку из клуба да не будем у комбинацији и надам се да је и њима жао што се све тако издешавало.

Следи одлазак у иностранство са непуних 19 година и то ни мање ни више него у Челси.

- И поред тога што је постигнут договор са славним енглеским клубом ја сам шест месеци раније знао да ме чека одлазак у Витесе. Ипак, нисам ни ја био луд да бих очекивао како ћу одмах заиграти за Челси.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЦРНО-БЕЛИ КЕНЕДИ: Харизматични виолиниста добио дрес Партизана (ФОТО, ВИДЕО)

Први печалбарски дани су били далеко од бајки које је Пантић слушао са свих страна.

- Било је баш тешко, нисам био зрео, психолошки чини ми се и иза своје генерације. Тамо се ништа не прашта, премлад си, а почињеш да живиш неки потпуно другачији живот. Требало је уклопити се, адаптирати у ходу, а то баш и није тако једноставно.

Само шест одиграних утакмица у Витесеу је давало јасне смернице да за Пантића нема будућности у тиму из Арнема.

- Тада се појављивало и милион неких ствари по медијима које ја нисам изјављивао. Тренер ми је рекао да не воли мој менталитет и да зато не добијам озбиљнију прилику, а код нас је то интерпретирано као да не воли Србе. Да сам рекао тако нешто стао бих иза својих речи, али искрено, нисам имао ни снаге ни воље да демантујем све што се тада писало.

- Морам да признам да нисам никад чуо за тај клуб пре него што сам отишао на позајмицу код њих. Стигао сам тамо десетак дана пре краја прелазног рока и брзо увидео да то није средина и екипа која би могла да ми донесе напредак у каријери. Дефанзивно су оријентисани, стално при дну табеле, а уз то имао сам и проблема са повредом леђа, па сам одиграо само 10, 12 утакмица.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Мирковић: Заслужена победа Србије, Црна Гора ушла у утакмицу са превише респекта

А онда после две године одлука која је окренула Пантићеву каријеру у правом смеру.

- Први контакт са директором Ивицом Илиевом је остварен већ у априлу. Одмах сам рекао да сам за повратак у Партизан, спреман да кренем из почетка и позајмица се реализовала у јулу прошле године.

Цела та прича око Даниловог другог мандата у Хумској је подигла много прашине и донела свакакве коментаре.

- Људи верују у све што прочитају и чују, па сам тако и ја стављен на стуб срама по одласку из Партизана. Био сам чврсто решен да се вратим и покажем свима да могу знатно да допринесем клубу.

Од тада до данас присталице црно-белих су на делу виделе неког новог Данила Пантића.

- Иностранство ми је помогло да схватим да се фудбал игра и офанзивно и дефанзивно. То је нешто на шта раније нисам био спреман. Сада имам сениорске утакмице у ногама, ове сезоне нисам пропустио ниједну и то искуство које стално прикупљам је драгоцено. Остало је још седам, осам месеци позајмице, па ћемо видети шта кажу у Партизану.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЕНАКЕ "ЧЕСТИТАО" ПОЛЕТУ: Партизан победио на обележавању 90 година фудбала у Сивцу

Пропуштено у млађим селекцијама Пантић планира да надокнади у сениорској репрезентацији Србије.

- Сада играм за младу репрезентацију и нормално је да размишљам о дану када ћу заиграти за наш најјачи тим. Нека ми се тада врати оно што сам пропустио на Новом Зеланду. Знам, многи ће рећи да је то немогуће, али ето Хрвати су на последњем Мондијалу показали да је у фудбалу све могуће када постоји добар тимски дух и вера у сопствене могућности - закључио је Пантић.

БИЋЕ РАДОЊИЋ ПРАВИ
ПАНТИЋ је и дан-данас у сталном контакту са двојицом "бисера" који су били пројектовани да заблистају у Хумској - Немањом Радоњићем и Андријом Живковићем.
- Често размишљам о томе како је велика штета што Партизан није успео да нас задржи тада, јер би заједно на терену несумњиво много значили екипи, самим тим и клубу. Видим да се Радоњић сада сусреће са критикама у Марсељу, али бих подсетио да је и Модрић у Реалу на почетку помињан као промашај, а сада се дичи признањем за најбољег фудбалера света.