Ево које ХРАМОВЕ И РЕЛИКВИЈЕ Подгорица хоће да ОТМЕ СПЦ: Закон припреман ПЕТ ГОДИНА, а све је увод у сценарио који се спрема КиМ (МАПА)

Раде ДРАГОВИЋ

09. 02. 2020. у 11:00

Ево које ХРАМОВЕ И РЕЛИКВИЈЕ Подгорица хоће да ОТМЕ СПЦ: Закон припреман ПЕТ ГОДИНА, а све је увод у сценарио који се спрема КиМ (МАПА)

Манастир Острог

СПЦ је приморана да доказује вековну истину - да је пуноправни власник својих манастира и цркава

ПРЕДЛОЖЕНИМ законским текстом чини се правно убиство свих цркава и верских заједница - упозоравала је Митрополија црногорско-приморска јавност Црне Горе у августу 2015. године, када је на светло дана изнета прва верзија контроверзног Закона о слободи вероисповести. Скоро пет година касније, исти закон изазвао је најдубљу друштвену кризу у Црној Гори у њеној новијој историји.

Заједничка црта радне верзије спорног прописа из 2015. и закона усвојеног у црногорској скупштини у драматичној ноћи између 26. и 27. децембра 2019. јесте огољени удар на статус и имовину Српске православне цркве. Несхватљивом упорношћу и доследношћу у кршењу права, па и здравог разума, власт је прогурала акт који више од месец дана изазива бунт десетина хиљада грађана.

Против оваквог закона изјаснили су се готово сви - Српска православна црква, остале верске заједнице, Руска и Васељенска патријаршија, Венецијанска комисија, небројени домаћи и страни правни стручњаци... Све то, међутим, није довољно да режим сагледа све опасности и ризике његове примене, да га повуче и отвори дијалог о његовом унапређењу.

А све је почело у лето 2014, када је министар за људска и мањинска права Црне Горе Суад Нумановић формирао радну групу за израду акта који је требало да замени стари закон о правном положају цркава и верских заједница из 1977. године.

"Овај закон донет је у бившем друштвено-политичком систему. Влада је препознала објективну потребу за новим законом, будући да је стицање државности условило другачији приступ уређења права и обавеза верских заједница у уставноправном оквиру Црне Горе", гласило је тадашње образложење рада на изради новог прописа.

Архијереји Српске цркве и правни тимови Митрополије црногорско-приморске, очекивано, енергично су се успротивили намери законописца да одступи од начела одвојености државе и Цркве, али и да отворено конфискује црквену имовину. Спорна је била и обавеза регистрације, као и низ других чланова противних међународним нормама, Уставу Црне Горе и постојећим законима. Нацрт је послат Венецијанској комисији, да би после више од две године, делимично, али не и суштински измењен, поново био изнет пред црногорску јавност. Истинског дијалога и јавне расправе о његовим решењима - није било.

Црква је, текстом који је крајем године постао званични законски предлог, доведена у ситуацију да доказује оно што је вековима уназад било неспорно - да је пуноправни власник својих храмова, цркава, манастира, конака, имања...

Историчари и стручњаци за канонско право виде јасан континуитет права својине Српске цркве од средњег века до данас. О томе говоре многобројне задужбине Немањића, Балшића, Црнојевића и Петровића широм Црне Горе. У прошлости Цркве уочава се јасна правна веза, која сведочи да су црквеноправни субјекти - парохије, цркве, епархије, манастири - одувек били власници своје имовине, односно да црквена добра никада нису били државна имовина.

Жабљак

Доказа за то је прегршт - од Манифеста краља Николе из 1895. године, преко акта Митрофана Бана из 1910, до небројених судских пресуда и докумената државне власти из претходних деценија.

У доказивању наводног права да спроведе "враћање на старо", режим у Подгорици потеже за тобожњом аргументацијом из паучине дубоке прошлости. Своје мотиве темељи, између осталог, и на одлукама црногорске народне скупштине која је на Цвети 1868. извршила дефинисање државне, црквене и имовине владара. Вешто се притом избегава и једноставан закључак, да је и ово тело уважило чињеницу постојања добара чији је власник Црква.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Херој литије у Пљевљима: У одбрани светиња пешачио бос 15 километара (ФОТО)


Познаваоци црквене прошлости истичу да нема јасних доказа да је имовина Српске цркве икада била у државној својини.

Аутори неславног закона, у покушају узурпације добара, повукли су црвену линију на 1918. години, коју монтенегринска историографија узима као датум почетка наводне српске окупације и прекида црногорске државности. Нова краљевина, међутим, преузела је већину прописа из претходне државе, па црквена имовина ни за њу није била упитна.

Чак и комунистички режим, иако строго идеолошки обојен, није дирао у неприкосновено право верских заједница. То се види и по томе што је после 1945. године опустошену Митрополију црногорско-приморску аграрном реформом, национализацијом и конфискацијом лишио свих добара која нису била неопходна за богослужења, односно издржавање свештеника и монаха. Правна природа храмова, цркава и манастира није била спорна чак ни комунистима, што је свој коначни исход добило у Закону о правном положају цркава из 1977. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - „Сада стојимо један наспрам другога, као непријатељи, а ти само чекаш команду па да удариш по мени“: Писмо Хаџи Јеротеја Калуђеровића свом брату од тетке, полицајцу МУП Црне Горе



Архијереји, свештеници и правни тимови Митрополије црногорско-приморске, који воде вишегодишњу борбу за своју цркву и њене светиње, упозоравају и на још један аспект црквене кризе у Црној Гори - она је генерална проба за сличну операцију која ће бити изведена на Косову и Метохији. Уколико трансфер својине са Цркве на државу успе у Црној Гори, истим путем ће кренути и власти у Приштини, којој је СПЦ дуго већ трн у оку. Апсурд је да Црква бољу правну заштиту ужива на КиМ, међу Албанцима, али то не искључује будуће покушаје њеног подржављења или проглашавања за културно добро тзв. Косова.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Црна Гора се умирити не може: Најмасовније окупљање у Подгорици икада, Бијело Поље се уписало у историју, у Никшићу 40.000 верника (ФОТО+ВИДЕО)

Иако притиснут невиђеним незадовољством верника, али и мирним изражавањем њиховог протеста, режим у Подгорици не одустаје од примене скандалозног прописа. Државни органи имају рок од годину дана да попишу имовину која долази под удар закона и припреме се за прекњижбу. Црква је у међувремену најавила жалбу Уставном суду Црне Горе, од кога с правом очекује да контроверзни акт стави ван снаге.

РЕНЕСАНСА ИЗГРАДЊЕ ХРАМОВА

КОНТРОВЕРЗЕ око будућег статуса СПЦ долазе на врхунцу епохе незапамћеног црквеног градитељства у Црној Гори. Нови и обновљени храмови и цркве успешно су испунили празнину коју су за собом оставиле комунистичке, атеистичке власти.

У Митрополији црногорско-приморској истичу да је за три деценије обновљено чак око 600 храмова, да су изграђени и многи нови сакрални објекти. У овом кругу је и подгорички Храм Христовог Васкрсења, који се сматра саборним храмом верника у Црној Гори. По лепоти и монументалности истиче се и трећи храм у центру Берана, посвећен Светом Симеону Мироточивом. Круна црквеног градитељства свакако је недавно завршени и освећени Саборни храм Светог Јована Владимира, на Тополици, у Бару, који се убраја међу најимпресивније православне храмове у свету.

Бар

СВАКИ ТРЕЋИ У ЛИТИЈАМА

МАСОВНЕ протестне литије верника у Црној Гори рођене су спонтано, као израз незадовољства свештенства и верника усиљеним усвајањем спорног закона у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године. Рођене су после позива који је Митрополија црногорско-приморска, само дан после драматичне вечери у подгоричкој Скупштини, упутила верницима - да се окупе и помоле Богу и Богородици за мир и разум у Црној Гори. Број окупљених већ прве вечери премашио је сва очекивања. Литије су се из Подгорице и са севера Црне Горе прелиле и у друге крајеве земље, а затим и државе региона. Подршка је из дана у дан расла и бујала. Васојевићи, Кучи, Братноножићи, Пипери, Бајице, Паштровићи, Грбљани, Бокељи - иако раздвојени, сви заједно, из вечери у вече, слали су јединствену поруку - Не дамо светиње! Протестна окупљања своју кулминацију доживела су почетком фебруара, када је на литијама пребројано више од 200.000 учесника - трећина свих становника Црне Горе.

Беране

КЉУЧНЕ ПРАВНЕ ПРИМЕДБЕ НА ЗАКОН

* Написан и усвојен једнострано, без истинске јавне расправе и учешћа СПЦ

* Прекида вишевековни правни субјективитет Митрополије и осталих епархија које делују у Црној Гори

* Крши међународне конвенције и домаће законе о имовини

* Суспендује велики број прописа, уводи правну несигурност

* Својину Цркве не оспорава у редовном судском поступку, већ директно законом и у управном поступку

* Нема правних лекова, а терет доказивања својине је на власнику

* Закон дискриминише одређене категорије грађана - вернике СПЦ

* Не поштује и не примењује препоруке Венецијанске комисије

Кучи



НАЈВАЖНИЈЕ РЕЛИКВИЈЕ

ДРУШТВЕНА превирања услед црквене кризе која већ месецима тресе Црну Гору и намера власти да загосподари имовином Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија отворило је и питање будуће бриге над драгоценим реликвијама које оне чувају. Цетињски манастир чува неколико светиња које се сматрају најдрагоценијим у читавом православном свету. То је пре свега рука Светог Јована Крститеља, којом је крштен Исус Христос, као и честица Часног крста Господњег, на коме је Христ био разапет. У седишту Митрополије чувају се и мошти Светог Петра Цетињског, епитрахиљ Светог Саве, круна српског краља Стефана Дечанског (којом се крунисао и црногорски краљ Никола Петровић 1910. године), као и штап првог црногорског владара Ивана Црнојевића из 15. века.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

СЕРБ

10.02.2020. 10:27

Чукунђед Немањин Војислав ктитор је комплекса у Прасквици (Св. Стефан, Св. Никола, 11в), а његов брат од стрица Јован Владимир, ман. Успења у Остросу, 11в. Отац Немањин Тихомир/Деса обновио је ман. Ваведења у Жањицу. Свети Сава саградиона Врањини (Св. Никола, Св Сава Освећени, Успење БДМ), Михољској превлаци (Св Михајло, Св. Тројица), Савини (Успење), Савиној главици (Ластва, Св. Михајло), Бигову (Св. Никола). Првовенчани и цар Душан ктитори су храмова Ваведења и Св. Стефана у Режевићима...

СЕРБ

11.02.2020. 20:46

@СЕРБ - Милутин, ктитор ман. Градац (Дечански метох, Петровац), Прасквице (Св. Стефан), 5 манастира Паштровске Свете Горе, Св. Марије Ратачке. Дечански и Душан, ктитори су ман. Св. Стефана у Дуљеву. Цар Душан је ктитор ман. Св. Стефана у Режевићима, Св. Спаса у Котору, Подластве и 12 храмова у Свачу – гдје је крунисан за краља. Деспот Стефан Лазаревић (1392-1427) „врховни је господар Грбља, Светомихољске метохије и масива изнад Боке“. У Конавлима су постојали најблиставији манастири српске властеле