МИНИСТАРСТВО културе Црне Горе одбило је захтев за обнову капеле на Ловћену, коју је поднео председник Удружења "Покрет слобода народу" Бошко Вукићевић, уз образложење о "нужности заштите маузолеја као културног добра".

Прочитајте још: ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ ПОЗИВА МЕДИЈЕ И НВО: Промовишите ЕУ и НАТО политику

Његош је капелу подигао на Језерском врху 1846. године у спомен свом стрицу и духовном и државном претходнику Петру I Петровићу, са заветом да он у њој буде сахрањен. Међутим, капела је срушена у лето 1972. године, декретом тадашње власти и на њеном месту подигнут је маузолеј који је дело Ивана Мештровића.

- Веровао сам да свака петиција која добије подршку најмање три хиљаде грађана буде од стране надлежног министарства преточена у формалну иницијативу и предата Влади на разматрање - каже Вукићевић. - Не гајим илузије да би Влада имала позитиван став према таквој петицији, али у временима насртаја режима на имовину православне цркве у Црној Гори сматрам да би било од изузетне важности да народ подржи овакву врсту захтева.

Прочитајте још: Амфилохије: Вратити цркву на Ловћену

Пре седам година црногорски парламент одбио је да расправља о законском предлогу који се односи на обнову Његошеве капеле. Обнову деценијама тражи митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је недавно послао поруку актуелној власти:

- Проклетство са Црне Горе неће се скинути све док се не врати Његошева црква на Ловћену. И данас су мошти његове на распећу. Ено га утамниченог у оном зиндану паганском, вапије својим Црногорцима да га врате у његову цркву, да обнове цркву Светог Петра Цетињског, његовог стрица, да би он скинуо проклетство са Црне Горе.

Приликом подизања капеле, а и непосредно пред смрт, Његош је изразио жељу да у њој буде сахрањен, "на оној висини, која је највиша у Црној Гори и откуд се виде понајвише само србске земље и сиње море", како је то причао Милош Медаковић, Његошев ађутант и пријатељ, а касније и државни секретар књаза Данила. Медаковић је забележио и Његошеве речи којима обавезује Црногорце да га сахране на Ловћену: "То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните, и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учињети, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој последњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вами на душу".

Његош је умро 19. (31) октобра 1851. у 10 сати. Из бојазни да би се Турци могли ноћу прикрасти на Ловћен и почившем владици одрубити главу, сахрањен је у Цетињском манастиру, да би 27. августа 1855. његове кости биле пренете на Ловћен.

И КАМЕН НЕСТАЈЕ

КАМЕН којим је зидана црква на Ловћену деценијама је "украшавао" једну ледину на Ивановим коритима. Био је обележен бројевима, јер се веровало да ће од њега поново "негде бити подигнута Његошева црква". Гомила је смештена поред дечјег одмаралишта и временом је бивала све мања јер су појединци узимали "лепу грађу" за своје објекте!