Хрватска: Изборна година доводи у питање реформе

Хрватску очекује напорна изборна година и оваква година ће смањити капацитет владе за реформе и у том периоду не треба очекивати неке важније реформаторске одлуке, пише Јутарњи лист.

Како се подсећа, Хрватску прво очекују избори за Европски парламент, затим председнички избори, па избори за Хрватски сабор, а поред тога у првој половини 2020. Хрватска ће председавати Европском унијом.

"Додуше, политичка култура у Хрватској и даље је таква да ће се против јединог јачег потеза Владе који можда може добити епитет реформског у овом мандату - промене у пензионој политици којима се подиже животна доб за пензионисање и повећава пенализација за раније пензионисање - спровести референдум (против смањивања пореза, наравно, није било петиција)", преноси Сеебиз.

Како се наводи, ипак, синдикати који организују потписивање петиције за референдум, нису очекивали одлуку Загребачке надбискупије којом се одбија њихов захтев да испред верских објеката прикупљају потписе за организовање референдума.


Што се тиче буџета, након што су се укупни приходи државе с 46,1 посто БДП-а у 2017. попели на 46,6 посто БДП-а у 2018. години, недавно усвојен Владин трогодишњи Програм конвергенције предвиђа раст тог удела у 2019. на 47 посто у овој години, а затим поступно смањење на 46,2 посто у 2022., што це и даље бити више у односу на 2017.

Како се наводи, већина конкурентних дрзава у транзицији има нижи удео пореских прихода у БДП-у, али има економски раст знатно виши од три посто, док Хрватска Влада за ову годину предвиђа раст од 2,5 посто и смањење тог раста до 2,2 посто до 2022. године.

Према плановима Владе, удео расхода опште државе у БДП-у ће се с 46,4 посто у 2018. повећати на 47,3 посто у овој години и тек це 2021. године бити испод нивоа 2018.

Наравно, иако је праведно питати што је лоше у томе да Влада повећа издвајања за социјалне програме или да повећа финансирање локалних саобраћаница, као проблем се истиче што Хрватска није толико богата држава да може трошити новац на социјалну политику и инвестиције а да, како кажу, "три пута не окрене сваку липу".

Када су социјални програми у питању, још увек постоје бројне злоупотребе социјалних помоћи јер не постоји сређен имовинско-приходовни регистар па новац одлази и онима који нису социјално најугроженија група друштва.

Када се ради о наставку пореског растерећења грађана и предузетника, за сада се најављује смањивање опште стопе пореза на додату вриједност са 25 на 24 посто, али је министар туризма Гари Капели, већ рекао како ће инсистирати да се стопа ПДВ-а за цео туризам смањи на 13 посто, а не само на део услуга.

Наводи се да је током године могуће и повећање и разних типова субвенција за стамбене кредите или се нешто додатно "удели" пензионерима, државним и јавним службеницима.

Оно што се, сигурно неће догодити, наводи Сеебиз, јесте реформа локалне управе, смањивање броја жупанија и општина, јер је ХДЗ донио одлуку да се жупанијске организације неће дирати.

Према новим подацима Европске комисије, 42 посто грађана мисли да је стање независности правосуђа изразито лоше, док 34 посто мисли да је лоше, што значи да 75 посто грађана нема поверење у правосуђе. То другим речима значи да немају поверење у систем, у државу, у правичне процесе решавања спорова, што можда више од свега ствара апатију и бесперспективност.

Такође, тек треба видети колико ће квалитетна бити најављена реформа државне управе (око 50 тисуца запослених у министарствима и другим државним институцијама), јер предвиђена деполитизацију и даље оставља политици велик утицај на државне службенике при врху хијерархије.