Књаз рашки чека испуњење аманета
25. 03. 2019. у 07:35
Званична Црна Гора заборавила на годишњицу смрти принца Михаила Петровића Његоша. Земни остаци ове године биће пренесени из Париза на Цетиње
Место где почива Михаило Петровић у Паризу - Фото Архива Маркус
ТРИДЕСЕТ три године су прошле откако се упокојио часни принц Михаило Петровић Његош (24. март 1986), који је носио титулу књаз рашки. Био је треће дете принца Мирка и Наталије Константиновић. Одбио је круну окупиране Црне Горе и изабрао ратно заточеништво у нацистичким логорима. Свет је угледао 1. септембра 1908. у Подгорици, да би га потом у Цркви Светог Димитрија на Крушевцу крстио свештеник Крсто Поповић, када је добио име Михаило. Кум на крштењу му је био војвода поп Илија Пламенац. Званична Црна Гора заборавила је на годишњицу смрти унука краља Николе I, принца чијим се ставовима и погледима данашња политика умногоме супротставља.
Управо од упокојења принца Михаила чека се на испуњење аманета датог у туђини - у Паризу, да буде сахрањен међу својима на дворском гробљу, поред Цетињског манастира у престоном Цетињу.
Садашња гробница на париском гробљу је у прилично јадном стању. Оивичена бетоном, а у средини земља и покоја пожутела травка, прекривена увелим лишћем, ничим не подсећа да ту почива принц из краљевске лозе Петровића. Једино стоји крстача и на њој име, година рођења и година упокојења човека који је био велики поборник југословенства и политике коју је спроводио његов брат од тетке краљ Александар Карађорђевић.
Остао је упамћен Михаилов гест из тридесетих година прошлог века, када му је Италија понудила престо краља Албаније у циљу вршења притисака на Југославију и тражења ревизије граница, а он то одбио. То га је скупо коштало неколико година касније, када су га Немци, заједно са особљем југословенске амбасаде у Паризу, где је боравио после априлског рата, спровели у логор близу Франкфурта. Ту га је пронашао сцецијални изасланих италијанске краљевске куће Савоја (тетка му је била Јелена Савојска), тражећи од њега да крене на Цетиње и преузме црногорски и краљевски престо, јер је Црна Гора требало да прогласи своју независност. Принц је и ту понуду одбио. Остало је записано да је Михаило представнику породице Савоја поручио да се осећа Србином, и да је непоколебљиви противник црногорског сепаратизма и зеленаша.
Принц Михаило Петровић

Јован Маркуш, истраживач историје и публициста, каже, за "Новости", да је у југословенској амбасади у Паризу 19. децембра 1988. сачињен и потписан протокол у коме Никола Петровић Његош, као праунук и наследник краља Николе I, даје сагласност да посмртни остаци краља и његове супруге Милене буду пренети из Санрема у Италији и буду сахрањени у СР Црној Гори. Он је тада такође изразио жељу да се посмртни остаци његовог оца кнеза Михаила пренесу из Француске и сахране у Црној Гори, што ће се десити ове године.
САХРАНА
ПРИНЦ Михаило умро је у Француској крајем марта 1986. Црквеној церемонији у малој српској цркви у Вал де Марну, где је опело служио архиепископ СПЦ у Немачкој, присуствовало је око двеста људи. Уз принца Николу и његову супруху Франсис, на сахрани су били и представници више европских дворова, као и југословенски принц Александар Карађорђевић.
Beranac
25.03.2019. 07:46
Neka mu je laka zemlja i pokojna duša
Petrovici su bili veliki srbi i mozda bi za srpski narod bolje bilo da je presto pripao njima nego Karadjordjevicima
Коментари (2)