НОВО УМИРАЊЕ АНЕ ФРАНК: Сведочанство о страхотама Холокауста више није део лектире

ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

У потаји и без икаквог објашњења, из обавезне лектире у хрватским школама по новом наставном програму, који ће се почети да примењује следеће школске године, избачена је књига "Дневник Ане Франк", сведочанство о страхотама Холокауста.

Да није било књижевника Миљенка Јерговића, који је објавио ауторски текст у којем је проблематизовао спорну одлуку, нико и не би знао да ученици више неће читати драматично сведочанство јеврејске девојчице које више од свега и данас, толико година после стравичних нацистичких и фашистичких злочина, упозорава на једно од најзлокобнијих времена у историји.

Одмах након Јерговићевог текста покренута је лавина реакција у Хрватској, па се на друштвеним мрежама потписује петиција да се "Дневник Ане Франк" врати у школе. У само неколико часова готово хиљаду људи, међу којима су и познати хрватски политичари из опозиције, потписало је петицију, а реаговало је и Друштво хрватских писаца, које цео попис лектире сматра "кафкијанском ноћном мором". Наиме, из хрватских школа ускоро ће бити избачени и готово сви савремени писци, али и поема "Јама" Ивана Горана Ковачића.

"Дневник Ане Франк је нестао са пописа лектире, а не знамо зашто. Али знамо да је ово дело изузетно важно за разумевање тога колико далеко може да иде људско зло у једном мрачном времену. Холокауст није тема које се сме прескочити", написано је у тексту петиције.

Реаговао је и саборски посланик Синиша Главашевић, који тврди да је однос према "Дневнику Ане Франк" пример односа садашње владе према Холокаусту. Главашевић каже и да је у Хрватској на делу колективни заборав и да је такво нешто незабележено у европским демократским земљама.

Књижевник Миљенко Јерговић тврди да ниједна књига није за стварање општеевропске свести о Холокаусту учинила оно што је урадио "Дневник Ане Франк". И то је разлог што се у свим европским школама, па и онима у бившој Југославији, а онда и у свим школама постјугословенских земаља, читао и чита и даље.

ЛЕТИ И КРЛЕЖА

ГОВОРЕЋИ о неразумној одлуци просветних власти, Јерговић каже да је књига напросто "ликвидирана" из пописа лектире, али многе друге, па и оне критичне књиге које је написао највећи хрватски књижевник Мирослав Крлежа:

- Ниједна прозна реч Крлежина није у обавезној школској лектири, избачен је и "Хрватски бог Марс".