БУРА ЗБОГ ПРЕМЕШТАЊА СПОМЕНИКА: Вратите стећке са Цетиња!

ИЗМЕШТАЊЕ стећака са простора никшићког краја - Бањана и Опутних рудина, и њихово пресељење на Цетиње у лапидаријум који је део Археолошког музеја, дворишту Биљарде, изазвали су буру негодовања мештана, историчара и црквених великодостојника. Реч је о државном пројекту који спроводи ЈУ "Народни музеј Црне Горе". У Будимљанско-никшићкој епархији, наводе да је реч о "срамном насиљу" које нема никакве везе са Унесковим пројектом заједничке номинације стећака - средњовековних надгробних споменика, коју спроводе Хрватска, БиХ, Црна Гора и Србија. Из Народног музуја, међутим, поручују да приче око девастације стећака нису тачне.

Прочитајте још: КРАЂА СПОМЕНИКА: Вратите нам отете стећке

- Чинимо све да заштитимо оно што се налази у ужасно лошем стању - поручили су из ове јавне установе, подсећајући на "Пријепољску декларацију" о заштити стећака коју је црногорско министарство културе потписало са колегама из Србије, БиХ и Републике Српске. - Влада Црне Горе је након тога донела одлуку о оснивању Археолошког музеја на Цетињу, а однесени стећци тада нису били утврђени као културно добро, нити је постојало икакво решење о њиховој заштити.

Из Епархије будимљанско-никшићке поручују да овим пројектом није предвиђено никакво дислоцирање, а камоли скрнављење надгробних споменика, што је у овом случају, како наводе, на најгори начин учињено.

Прочитајте још: Векови на крсту и ћирилици

- Напротив, један од циљева које заговара заједничка номинација јесте задржавање аутентичног стања у коме се стећци налазе. Скидање надгробне плоче са нечијег гроба је очигледан пример затирања памћења, будући да се нарушава целовитост гробног обележја и споменик се измешта из свог природног амбијента, чиме губи своју намену - упозоравају из епархије. - Најгоре је, што земни остаци - кости - остају без свог обележја. Запрепашћује нас чињеница да они који су професионално позвани да чувају и негују културно благо Црне Горе крше норме не само своје професије него и етичке норме, које обавезују сваког човека. Тако је то одискона чувано, а данас, у 21. веку, у коме се нарочито прокламује слобода сваког човека, светиња човековог гроба и надгробног обележја се ниподаштава и обезвређује.

На терену, у пограничном појасу према Републици Српској, друга прича. Житељи све мање верују да ће стећци бити враћени, па су решили да пошаљу захтев Министарству културе.

- Ако не испоштују наш захтев, тужићемо министра и Народни музеј - поручује Радован Лалићевић из села Почековићи, одакле су однета три стећка, од којих су два била на поседу који припада Цркви Светог Игњатија Богоносца, а један је био на приватном имању које је власништво његовог стрица.

Присећа се Лалићевић тих дана, када су, како вели, представници музеја развалили ограду на том имању и тешким машинама изнели стећак.

- Да смо знали за ту акцију, сигурно бисмо их спречили. Дошли су са дизалицом, подигли стећке и однели их. Слично је било и у селу Кленак, док су их у Враћеновићима мештани отерали - додаје Лалићевић.

ТУРЦИ

- ОВЕ споменике нису помицали ни Турци. Цетињска установа показала је на овај начин да штити споменичко наслеђе чији је власник, али је такође показала да под заштитом не држи своје претке који леже под овим споменицима - казао је за "Новости" Горан Комар, истраживач историје Српске православне цркве.