Коментар: Подгоричка скупштина

Удар на све што има предзнак српско, доживљава ових дана кулминацију у Црној Гори.

Распиривање антисрпства, започето пре две деценије, у време раскола у заједничком ДПС, настављено је лаганом хистеријом пред референдум о независности, а потом низом одлука власти које у дискриминаторски положај стављају Србе. О томе је, за само двадесетак дана, у три наврата говорио српски шеф дипломатије Ивица Дачић. Низу треба додати скандалозне потезе у вези с Косметом, "државни удар", учешће пуковника ВЦГ на слављу хрватских фаланги поводом погрома Срба у "Олуји", али и недавне догађаје на Приморју.

Све то пало је у сенку "пробног балона", односно иницијативе за поништавање одлука Подгоричке скупштине, која је 1918. године изгласала историјску одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије. Спрема се највећа антисрпска одлука која мења историју, упозоравају експерти, док међу Србима у једном од "два ока у глави" влада огорчење.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: И ИСТОРИЈУ МЕЊАЈУ ДА ЗАТРУ ВЕЗЕ СА СРБИЈОМ: Преко ноћи обновљена иницијатива за поништавање одлука Подгоричке скупштине

Ипак, многи рачунају на "усамљеност и изолацију" у којој се налази Мило Ђукановић, кога више нема на европским адресама. Зато неки процењују да би његово окретање српском корпусу у Црној Гори био логичан потез, јер његова партија плаћа велику цену апетита партнера, Бошњака, Албанаца, Хрвата... Ђукановић, као рационалан политичар, зна да су референдумом из 2006. године одлуке Подгоричке скупштине поништене. Дефакто и де јуре.

Како свака батина има два краја, и ова иницијатива, уколико би по експрес поступку била преточена у законске одредбе, могла би се властима обити о главу. Одлуке Подгоричке скупштине признале су велике силе, баш као и референдум у Црној Гори. Аналогијом, нека друга већина, у Скупштини или на референдуму, на исти начин би могла да поништи одлуку из 2006. године.