Никшић: Донирала бубрег двадесет година млађем комшији

СРЕЋА се поново уселила под кров породице Буда Мијушковића из Никшића након што је његовом сину Николи успешно трансплантиран бубрег, па ће после вишегодишње грчевите битке с тешком болешћу кренути у нови, лепши живот. Ко зна како би се све завршило да у помоћ није притекла комшиница Татјана Вукићевић (46) и својим бубрегом продужила век двадесет година млађем Николи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЦГ: Породица донора има последњу реч

- Неизмерно сам срећна што ће Никола после тромесечне изолације стати на ноге. Пре него што сам пошла за Истанбул посетила сам манастир Острог и из светиње понела иконицу Светог Василија Чудотворца. Светитељ је био уз нас цело време операције и због тога сам чврсто уверена да све ружно кроз шта је Никола пролазио више се никада неће поновити - прича, за "Новости", хероина Татјана Вукићевић.

Она каже да је хуманост наследила од оца који је био добровољни давалац крви и помагао људима у невољи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Скинула више од 20 килограма како би донирала бубрег пријатељу

- Још пре три године изразила сам жељу да помогнем Николи и донирам му бубрег, али су ме Мијушковићи покушали поштедети, па су помоћ тражили од родбине, кумова и пријатеља. Нису успели, јер су сви покушаји били узалудни - додаје наша саговорница. - Када су изгубили сваку наду да могу наћи донора, ја сам закуцала на њихова врата и казала им да више не траже друге људе кад сам је спремна да то учиним. Након што су пристали уследила су испитивања, и готово сви параметри су се поклопили. Била сам идеалан донор. Моја операција трајала је два и по сата, а Николина пет. Операција је урађена најсавременијом методом, осећала сам се одлично и већ трећи дан напустила болницу.

Никола са братом Бором Мијушковићем Фото Породична архива

За подухват је било потребно издвојити 35.000 евра. Када се чуло да би трансплантација спасла Николу, цео Никшић се дигао на ноге, почеле су да се организују хуманитарне акције и средства су брзо обезбеђена.

- Моја породица је велики дужник Вукићевићима, а посебно Тањи. Верујте, 23 године сам по болницама са мојом децом и давно би била под земљом да о њима нисмо водили рачуна моја супруга и ја. Нема места где их нисам водио на испитивања, али, нажалост, нико од чланова женине и моје фамилије није могао да Николи да бубрег - прича Будо Мијушковић. - Живот мога сина је био толико угрожен да сам готово у последњи час кренуо у акцију с пријатељима и комшијама како бих пронашао средства, и ево, уз Божију помоћ, успели смо. Прошли смо пакао, из којег нас је извукло велико Тањино срце.

И ОТАЦ ДОНОР

ГОДИНЕ борбе породице Мијушковић, чија оба детета су имала обољење бубрега, за шта су једини лек дијализа или трансплантација, увелико су прошлост. Млађи син Боро бубрег је добио од оца, док с Николом сродници нису били компатибилни, па му је живот био угрожен.