Урсула фон дер Лајен чека последњу реч посланика ЕП

БРИСЕЛ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ДОГОВОР европских лидера око имена за највише функције не значи да ће они по сваку цену и добити ове положаје. Одлука је сада на Европском парламенту, па је кандидат за председника Европске комисије Урсула фон дер Лајен изабрала да прво посети баш ову институцију, одмах пошто је избор пао на њу, да би придобила посланике. Да би "прошла", мораће да добије прелазну оцену на великом говору на пленарном заседању 15. јула у Стразбуру.

Прочитајте још: ЈЕДНА ТИТУЛА, ДВЕ ПОБЕДЕ: Ко је Урсула фон дер Лајен и ко се радује њеном доласку на чело ЕК

Да све није још дефинитивно решено показује и изјава одлазећег председника Европске комисије Жан-Клода Јункера који је критиковао процес именовања његовог наследника, немачке министарке одбране Урсуле фон дер Лајен.

Прочитајте још: Политико тврди: Ово је ружна истина о могућој новој шефици Европске комисије

- Процес није био баш транспарентан - рекао је Јункер, додавши да је он пре пет година именован на транспарентан начин након кампање на европским изборима. - Нажалост, то није постало традиција.

И поред незадовољства и код Јункера и међу одређеним политичким групацијама, ипак се очекује да ће све да буде у реду, мада је далеко од тога да се ради само о формалности.

- Неће бити тако лако. Биће критика у нашој социјалдемократској групи, а не знам колико ће бити подршке ни од стране зелених, крајње левице или либерала - каже, за "Новости", европски посланик старог и новог сазива Словенка Тања Фајон.

Умео је Европски парламент и да обори неке кандидате на испиту, баш њену земљакињу Аленку Братушек, која у прошлом сазиву није добила зелено светло за комесарку и потпредседницу Европске комисије.

То само показује жељу Европског парламента да што више избегне утицај шефова држава или влада, задржавши, колико је то могуће, самосталност у свом раду. Видело се то претходних дана и када су лидери покушали да одреде свог кандидата за место председника ЕП, бугарског социјалисту Сергеја Станишева. Посланици се нису сложили, па су изабрали Италијана Сасолија.

Саговорница "Новости", изражава жаљење што у избору није било никога из средње и источне Европе, као ни из малих земаља.

- То је лоша порука и мислим да се догађа први пут - истиче Тања Фајон, која наглашава и да није добро то што се одустало до система "шпиценкандидата" који је одражавао изборну вољу грађана.