БРИСЕЛ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

НЕМАЧКА министарка одбране Урсула фон дер Лејен (60) званични је кандидат за председницу Европске комисије. Овај договор је, коначно, постигнут после три дана преговарања између европских лидера. Вест је синоћ на конференцији за медије саопштио председник Европског савета Доналд Туск. Уколико Европски парламент потврди овај избор, а сада нема разлога да буде другачије, она ће бити прва жена на челу Европске комисије.

Прочитајте још - ЕУ надмашила шпанску серију

Туск је, такође, пренео и резултате око осталих највиших званичних функција. Њега на месту председника Европског савета, према одлуци лидера, треба да замени садашњи белгијски премијер Шарл Мишел (44). Будућа председница Европске централне банке биће Кристин Лагард (63), док ће функцију шефа европске дипломатије после Федерике Могерини наследити шпански министар спољних послова и некадашњи председник Европског парламента Ђузеп Борељ (71). Њему тако уједно и припада задатак да настави тамо где је стала Могеринијева у размршавању косовског чвора.

Такође, затражено је да Франс Тимерманс и Маргрет Вестагер имају функције првих потпредседника ЕК. Што се тиче председника Европског парламента, о њему ће одлучивати директно посланици, а Доналд Туск је синоћ пренео "жељу" лидера да у првој половини петогодишњег мандата на челу буде представник социјалдемократа, а у другој народњака. На овом месту већ је виђен Бугарин Сергеј Станишев, чиме би се испоштовала и намера равноправне географске заступљености.

Сага око именовања на најважнијим функцијама унутар ЕУ наставила се и и у уторак. Епизоде са заплетом као у шпанској серији започеле су још у недељу увече, а после непроспаване ноћи прекинуте су у понедељак иза подне. Наставак је требало да уследи у уторак око 11 сати, али су шефови држава или влада за исти сто, на радном ручку, сели тек пет сати касније.

Кристин Лагард

Претходно су се у згради Европског савета водиле велике преговарачке битке на билатералном нивоу и у оквиру мањих група од којих је свака бранила своје интересе. До расплета је дошло када је француски председник Емануел Макрон, који је раније одбио Немца Манфреда Вебера, предложио, из исте политичке групације, демохришћанку Урсулу фон дер Лејен за најтраженију функцију.

Макрон је заузврат тражио да на чело ЕЦБ дође Францускиња, из редова некадашњих Саркозијевих десничара, Кристин Лагард, садашња генерална директорка ММФ, што је Меркелова такође прихватила. Тиме је уједно испуњен и Макронов захтев да две жене добију највише функције. На хартију је стављено још неколико имена, за остала руководећа места, после чега се село за исти сто.

Према овој пројекцији, коју су пред собом у 16 сати имали лидери земаља чланица чекајући да им се по ко зна који пут подгреје ручак, либералу Шарлу Мишелу дато је руковођење Европским саветом, док је за функцију високог представника најпре помињан Словак Марош Шефчович (53), али је она, ипак, припала другом социјалисти, Борељу, такође из земље која није признала Косово.

Шарл Мишел

АНГЕЛА СУЗДРЖАНА

НЕМАЧКА канцеларка Ангела Меркел се суздржала приликом гласања за своју земљакињу Урсулу фон дер Лејен, док су сви остали били "за". Свој став Меркелова је објаснила "немачким изборним правилима".

ТОКОМ ХИМНЕ ОКРЕНУЛИ ЛЕЂА

ДОК су лидери већали у Бриселу, у уторак је у Стразбуру одржано инаугурационо заседање новог сазива Европског парламента. Заседање је трајало свега пола сата, после чега су започеле консултације око избора председника парламента, који би требало да буде именован у среду. И тих пола сата било је довољно за инцидент. Британски посланици који подржавају "брегзит" су окренули леђа током интонирања европске химне, док је више евроскептичних посланика из других земаља остало да седи, не желевши да устану. То је наљутило одлазећег председника Антонија Тајанија, који их је позвао да покажу поштовање према Европи.

Ђузеп Борељ

КАТАЛОНЦИ ДИГЛИ ГЛАС

Карлес Пуђдемон, бивши каталонски премијер, и његов сарадник Тони Комин, обојица у избеглиштву у Бриселу од пре 20 месеци, неће бити посланици Европског парламента. Тако је одлучио Генерални суд ЕУ уз образложење да имена ове двојице нису била на листи европосланика које је 17. јуна доставила шпанска влада. Њихов адвокат каже да ће тражити формулу како би могли да присуствују, док је европосланике у Стразбуру дочекао протестни митинг "Савета Републике", тела које је Пуђдемон смислио у Бриселу како би координирало интернационализацијом његовог случаја. Митинг су подржале Каталонска национална скупштина и "Оминијум културал", које су организовале долазак 80 аутобуса и два чартер-лета до Стразбура. В. С.