КОАЛИЦИЈЕ ПОСЛЕ ИЗБОРА У ШПАНИЈИ? Социјалисти освојили највише гласова, али недовољно да формирају владу

ПРОГНОЗЕ су се обистиниле: Социјалистичка Радничка Партија Шпаније (ПСОЕ) добила је највише гласова на недељним изборима, али-такође у складу са предвиђанима-неће моћи самостално да формира владу. Привремени резултати показују да су социјалисти добили (очекиваних) 30% гласова што је скоро дупло више од „Народне партије“(16,7% према незваничним резултатима на основу око 90% пребројаних гласова) и знатно више од „Грађана“ (15,7%) и „Подемос“ (14,3%). Такође се испунила и прогноза о снажном уласку у Парламент ултра-десне партије „Вокс“ која је добила око 9,6%. Изборе је карактерисала велика излазност, без потпуних података извесно је да ће бити преко 75%, односно већа за 10-так процената него 2016. када је гласало 66,48% уписаних бирача. Највећи раст излазности забележен је у Каталонији (око 17%) која је у предизборној кампањи била је једна од централних тема. Нема сумње да су партије леве оријентације однеле победу, не превише убедљиву, али извесно је да Шпанија на овом гласању није отишла удесно. „Народна партија“ је са само 65 мандата доживела прави дебакл, најгори резултат у историји. Кључ за састав владе може бити „Подемос“ са својих 40-так посланика.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Шпанија деценијама није имала овако неизвесне изборе

Наградно питање је ко ће формирати владу. За већину треба 176 мандата. Неколико комбинација дају ту цифру, али претходно треба да се деси историјски преседан-да падне договор о коалицији што се у модерној историји Шпаније никада није десило. Било је договора, пактова, подршке по појединим питањима, главне улоге су најчешће имале каталонске партије и баскијска ПНВ које су давале подршку мањинским владама у замену за разне уступке, али никада нису ушле у формалну коалицију нити је било која влада имала министре из неке друге партије. Природна коалиција ПСОЕ-Подемос даје око 165 мандата, недовољно. Варијанта ПСОЕ-Подемос-ненационалне партије даје збир на граници, око 175 мандата. Уколико би се том евентуалном тројству придружили и националисти из Каталоније и Баскије број посланика био би око 200.

Комбинација ПСОЕ-Грађани даје већину од око 180 посланика, али није много вероватна због односа двојице лидера, Педра Санчеса и Алберта Ривере. Вероватнија је варијанта ПП (Народњаци)-Грађани, али са још мањим бројем мандата (124) а ако им се придружи „Вокс“, што је реално јер су већ у коалицији у Андалузији, долазе до 148 мандата, боље али далеко од потребне већине.

Од првог слободног гласања 1978. на власти се смењују социјалисти (ПСОЕ) и Народна партијха (ПП). Социјалисти су на месту премијера имали Фелипе Гонсалеса у периоду 1982-1996 (4 мандата), Хосе Луиса Сапатера (2004-2011, два мандата) и сада Педра Санчеса (од 2. јуна 2018). Народњаци су дали Хосе Мариу Аснара (1996-2004, два мандата) и Мариана Рахоја (2011-2018,два мандата). Пре свих њих прва два премијера била су из данас непостојеће партије „Унија демократског центра“ (УЦД), премијер је прво био Адолфо Суарез (1977-1981), после њега Калво Сотело (1981-1982). Неке од ових влада имале су апсолутну већину у Парламенту који има 350 посланика (Гонсалес два пута, Аснар и Рахој по једном), неке су опстајале са простом већином уз подршку мањих парламентарних странака.

Лидери странака су у кампањи били жестоки, као и пред сваке изборе обећавали су „куле и градове“ ако победе и најављивали „зло и наопако“ ако на власт дође идеолошка конкуренција, али кад се слегне прашина од од предизборног „пушкарања“ доћи ће моменат истине а он, сва је прилика, упућује на неопходост коалиција. Лидери партија дискретно су спремали своје бираче на ту могућност. Тако је Педро Санчес (ПСОЕ) рекао да неће имати ништа против да у будућој влади неке ресоре добију посланици из „Подемос“. То је на први поглед логична коалиција две партије леве оријентације, са разликама које оптерећују односе али и са доста додирних тачака..