МОСКВА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА "НОВОСТИ"

ДАН после морског "боја" у Керчанском мореузу, Украјина и Русија су наставиле дипломатски рат оптужујући једна другу да су нарушиле међународно поморско право. У поподневним сатима у Кијеву је јуче, истовремено, саопштено да је председник Петар Порошенко потписао указ о увођењу ратног стања.

Украјински парламент је у понедељак увече одобрио указ председника Петра Порошенка о увођењу ратног стања на делу територије Украјине. За ту одлуку је гласало 276 посланика Врховне раде и она ступа на снагу 28. новембра, а трајаће 30 дана.

Парламенту је у понедељак било 338 посланика, а било је довољно 226 гласова да Порошенков предлог прође. Гласање је више пута одгађано јер су посланици блокирали говорницу тражећи да им се обрати председник. Тек у 21 сат пред њих је иступио Порошенко, а затим се и гласало.

Испред зграде парламента око 300 украјинских националиста је тражило од парламентараца да прекину било какве односе са Русијом, што није прихваћено.

Украјински председник Петро Порошенко рекао је посланицима да ће ратно стање у тој земљи бити уведено у 10 региона који се граниче са Русијом, Белорусијом и Придњестровљем. Ратно стање важи за регионе које је Порошенко идентификовао као потенцијално најподложније евентуалном руском нападу. Укринформ преноси да ће ратно стање ступити на снагу 28. новембра у 09.00 по локалном времену.

Украјински Генералштаб ће, најављено је, организовати делимичну мобилизацију, а биће појачане контраобавештајне активности, као и антитерористичке акције. Посебна пажња ће се посветити информативној безбедности.

Критичари Порошенка сматрају да је он поставио младе морнаре да би настао инцидент од којег обе стране имају штету, а једино би он, као председнички кандидат, могао да има користи и подигне себи, засада врло низак, рејтинг. И тројица бивших украјинских председника противе се увођењу ратног стања.


Прочитајте још - ТЕНЗИЈЕ У УКРАЈИНИ: Порошенко смањује ратно стање на 30 дана; Русија: Испитани "ратни заробљеници"

Најратоборнији су били радикали са лидером Олегом Љашком. Спикер парламента Андреј Парубиј је обећао да ће пред парламентом говорити председник Порошенко и секретар Савета безбедности Александар Турчинов. До закључења овог издања Порошенко се није још појавио у парламенту, али је саопштио да ратно стање траје 30, уместо претходно предвиђених 60 дана.

Како се наводи, Порошенко је ту одлуку донео после консултација с представницима политичких партија и с циљем да се планирани председнички избори у Украјини несметано одрже у одређеном року. Други циљ је спречавање спекулација да се ратно стање уводи само да би се одложили избори.

За разлику од Порошенка, који је тражио да се уведе ратно стање у Украјини, председник Русије Владимир Путин није сматрао за потребно да сазове ванредно заседање Савета безбедности Русије поводом инцидента у Керчанском мореузу. Путинов портпарол Дмитриј Песков је увођење ратног стања у Украјини довео у везу са Порошенковим председничким амбицијама.

У Москви сматрају да је Кијев режирао провокацију са старим тегљачем, јер се у децембру на Генералној скупштини УН, на захтев Украјине, разматра резолуција о "руској милитаризацији Црног и Азовског мора". Због тога су два украјинска војна чамца која су пратила стари тегљач око седам сати у недељу ушла без дозволе у руски део мора.

Прочитајте још - Објављен снимак украјинских бродова у руској луци (ВИДЕО)

У међувремену, са Крима, из Керча стижу умирујуће информације. Око четири сата ујутро успостављен је поново промет цивилних бродова по Јеникаљском каналу и испод Кримског моста ка лукама у Азовском мору. То је потврдио Алексеј Волков, директор компаније "Кримске морске луке".

Задржани украјински војни чамци "Берђанск", који је оштећен, затим "Никопољ" и стари тегљач "Јани Капу", одвучени су у луку Керч. Три украјинска морнара која су лакше рањена пребачена су у болницу у Керч, где им је пружена помоћ и њихови животи су ван опасности. Ради се о Андреју Артјоменку (24), Василуију Сорокину (27) и Андреју Ејдеру (18). Они су рањени у ноге кад су руски специјалци отварали ватру по украјинским пловилима. У Кијеву тврде да су Руси повредили шесторицу морнара. На три украјинска пловила било је укупно 23 члана посаде. Руско тужилаштво је против посада украјинских пловила покренуло кривичну пријаву због незаконитог преласка границе.


Председник Порошенко је отворено казао да очекује од Запада подршку и то не само вербалну, него координацију активности. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг и Петар Порошенко су се телефоном договорили да се сазове ванредно заседање комисије Украјина - НАТО, пошто су разговарали о опасностима за регионалну безбедност после инцидента у Керченском мореузу. Порошенко је тражио да Запад направи притисак на Русију како би се што пре ослободили њени морнари који се сада налазе у Керчу. У понедељак је Порошенко упознао са ситуацијом око "руске агресије у акваторију Керченског мореуза" и Доналда Туска, председника Европског савета.

Прочитајте још - ТЕНЗИЈЕ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ: Шта је било до сада, а шта тек следи?

Порошенко се обратио и руководству САД и Велике Британије, као потписницима Будимпештанског меморандума који су гарантовали, заједно са Русијом, безбедност Украјине после повлачења свих атомских бојевих глава и ракета са њене територије. Тај меморандум је потписан 5. децембра 1994. године.

Министар спољних послова немачке Хајко Мас изјавио је у Мадриду да је његова земља спремна да буде посредник у решењу спора Украјине и Русије после инцидента у Керченском мореузу.

А у Русији је већи број политичара, из разних партија, реаговао идентично. Сви оцењују да је провокација украјинских пловила режирана у Кијеву. У Москви су убеђени да иза свега стоји председник Порошенко чији је рејтинг врло низак, па сада провокацијама покушава да побољша своје шансе на предстојећим председничким изборима, представљајући се "великим патриотом".

Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров је позвао "западне спонзоре Кијева да утишају оне који покушавају на војној хистерији да зараде политичке поене у вези са предстојећим изборима, или другим догађајима у Украјини". Лавров је поновио да су три украјинска пловила незаконито ушла у руски акваторијум у којем су правили опасне маневре. Сва три пловила су била задржана 20 километара од руске обале.

Председник Украјине се обратио Русији тражећи да се одмах ослободе украјински морнари и врате чамци и тегљач, што је први корак за нормализацију ситуације у Азовском мору.

Прочитајте још - ОПАСНО "ГУРАЊЕ" НА ЦРНОМ МОРУ: Руси заузели украјинске бродове, рањена шесторица морнара, ЕУ позива на уздржаност

"ОТИМАЊЕ" АЗОВСКОГ МОРА

АЗОВСКО море је важно, како за Русију, тако и за Украјину. Његов значај је већи за трговачке него војне бродове, јер је то најплиће море, чија дубина не прелази 13,5 метара. У време добрих односа Москве и Кијева није било проблема око коришћења и боравка бродова на том мору. У њему нису могли бити страни бродови без заједничке дозволе Русије и Украјине. Кад су се односи покварили, и Крим се вратио матици, јавили су се и проблеми у Азовском мору. Садашње украјинско руководство жели да тамо направи своју војну базу, што Русији не одговара.

Украјински ратни бродови

"ПРЕВИДЕЛИ" ПРОЦЕДУРУ

ДА БИ се прошло бродом кроз пролаз под Кримским мостом мора се предати пријава луци у Керчу који прави распоред пловидбе. Украјина тврди да је захтев предала, али је очигледно да зелено светло није добила, па је дошло до инцидента. У септембру су два украјинска војна брода пролазила тим водним путем и није било проблема, јер су на време најавили пролаз и добили дозволу.

ДЕМОНСТРАНТИ ПРИЗИВАЈУ ОРУЖЈЕ

ПРЕД конзулатима Русије у више градова Украјине разјарени националисти пале аутомобилске гуме и бацају димне бомбе. У Кијеву је запаљен аутомобил са дипломатским таблицама. Тражили су од власти да дозволи украјинској војсци да употребљава оружје у оваквим инцидентима. У Харкову су демонстранти запалили руску заставу и захтевали да Кијев прекине дипломатске односе са Русијом и национализује руске фирме. Узвикивали су и да Украјина треба да престане да поштује споразум са Русијом о подели Керчанског мореуза.

Војници из Украјине

МОСКВА: ЖЕСТОКО БРАНИМО СУВЕРЕНИТЕТ!

Русија ће жестоко реаговати на било које насртаје на њен суверенитет и на њену безбедност, изјавио је стални представник Русије при ОЕБС Александар Лукашевич: "Упозоравамо, ово што Кијев ради у сарадњи са САД и ЕУ, када је реч о провоцирању конфликта са Русијом, са собом носи озбиљне последице", нагласио је и додао да је овај инцидент инициран и са циљем да се вештачки погоршају односи Украјине и Русије како би се стекли услови за увођење нових санкција Москви. Лукашевич је упозорио и да увођење ратног стања у Украјини угрожава безбедност у Донбасу. Истовремено је затражио од Кијева да осигура имунитет руске дипломатске мисије у Украјини, будући да се испред дипломатских представништава одржавају протести.