Русија не жели разједињену ЕУ

МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

РУСИЈА не жели раздор у ЕУ, већ је заинтересована за јединствену и просперитетну Унију, која је њен најважнији економски и трговински партнер, изјавио је у интервјуу телевизијској компанији ОРФ Владимир Путин, председник Русије, који данас стиже у Аустрију.

Путин је минулих година више пута говорио да се шире лажне оптужбе о тобожним претњама Русије. Он је истицао да је Русија заинтересована за ширење сарадње уз обострано корисне услове. Москва је спремна и да настави сарадњу са НАТО, пре свега у борби против тероризма.

Причу о томе како тобоже Путин настоји да разједини Европу одавно понављају у Вашингтону и Лондону, али и у Варшави и бившим совјетским републикама на Балтику. Главни проблем је у томе што многи бизнисмени у европским земљама сматрају да им економске санкције Русији сметају и доносе губитке, па врше притисак на своје владе да се политика не меша у бизнис.

Санкцијама Русији посебно се супротстављају бизнисмени у Немачкој и Италији, јер имају велике губитке. "Хорском певању" под диригентском палицом Вашингтона успротивили су се и у малој Аустрији. После "афере Скрипаљ", када су отровани отац и ћерка у Великој Британији, у Бечу су оценили да нису добили уверљиве доказе о умешаности Русије у овај скандал, па нису хтели да протерају руске дипломате.

Сада је плануо нови спор између Вашингтона и европских земаља чије велике компаније раде у Ирану. Они не желе да се потчине диктату Америке и прикључе се санкцијама, већ хоће да наставе да раде са Иранцима. У Вашингтону су, ненавикнути да им се супротстављају моћне европске земље, били шокирани, па су запретили санкцијама и једном броју европских компанија које наставе да раде са Ираном. У Европи су увређено поручили да ће одговорити Американцима истом мером. Европска комисија најављује свој документ који налаже европским компанијама да се оглушују о одлукаме Вашингтона. Ако председник Трамп реализује своју претњу да ће увести санкције европским компанијама које сарађују са Ираном, створиће се врло компликована ситуација која може да направи пукотину у односима "главног газде света" и старе Европе.

Америчко издање "Форин полиси" саопштило је да Трамп, такође, разматра могућност да уведе санкције против европских компанија укључених у реализацију пројекта гасовода "Северни ток 2". Осим немачких компанија, са "Гаспромом" сарађују и француске и аустријске компаније.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Хан: Уједињење Европе потпуно тек пријемом Западног Балкана

Аустријски новинари питали су Путина зашто није дошло до сусрета са Трампом, који је најављиван у марту. "Треба да питате Трампа. Како ја видим, то је последица жестоке борбе унутар САД", одговорио је Путин. У Москви верују да би се Трамп радо срео са Путином, али се томе противи јак политички лоби у САД.

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ

ОКО 800 полицајаца биће задужено за безбедност Владимира Путина у аустријској престоници, чији ће делови бити затварани. Укључене су најразличитије јединице, од специјалних "Вега" и "Кобра", до обичних полицајаца. Председник Аустрије Александер ван дер Белен примиће, уз војне почасти, свог руског колегу, након чега ће Путин разговарати са аустријским канцеларом Себастијаном Курцом и вицеканцеларом Хајнц-Кристијаном Штрахеом, који је предложио укидање санкција Русији. Предвиђено је да Путин, у пратњи шефице аустријске дипломатије Карин Кнајсел, положи венац на споменик палим руским борцима.

КОНТРА-САНКЦИЈЕ АМЕРИЦИ

ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин потписао је јуче закон којим се уводе контрамере против САД и њихових савезника који су Москви увели санкције. Тај документ је Дума усвојила 22. маја, а Савет Федерације 30. маја. Закон ступа на снагу од дана његовог објављивања, а председнику, између осталог, омогућава да раскине односе са непријатељским земљама и да забрани трговину робом са тим државама. Документ омогућава увођење контрасанкција као одговор на непријатељске потезе САД и других земаља. Мере се могу применити на државе и организације под њиховом јурисдикцијом, као и на званичнике и грађане.