Европа картицама контролише грађане

КАРТИЦА или кеш? Избор на који су, откако се роба купује и продаје за новац, монопол имали купци - све је мање слободан. Према најавама из националних банака највећих светских економија, ускоро никаквог избора неће ни бити. Владе појединих држава већ годинама спуштају износ за плаћање кешом, а као крајњи циљ промовише се безготовинско плаћање без изузетка.

Објава рата "шушкавом" новцу није од јуче, али су његови заговорници постали све агресивнији. Прва ће, како се најављује из Стокхолма, банкноте из употребе избацити Шведска, која их је прва и увела у службену употребу. Пет од шест тамошњих банака већ су забраниле плаћање готовином и укинуле банкомате у руралним деловима земље. Банке имају право и обавезу да пријављују полицији грађане који не поштују правила и користе веће количине готовине.

- Појединци чувају новац у микроталасним пећницама, јер га банке не прихватају - сведочи бивши шеф једне полицијске испоставе у Шведској.

Данска као да се утркује са Шведском у томе ко ће брже протерати плаћање готовином. Тамошња влада предложила је укидање обавезе трговцима да примају готов новац. Данска група "Финансрадет" која лобира за интересе финансијске индустрије, тврди да ће ова мера ослободити трговце трошкова осигурања и олакшати терет баратања кованицама и новчаницама.

Уз ове две земље, за светске лидере у безготовинском плаћању важе Норвешка, Финска и Исланд. Тамо је, између осталог, "провлачење" картице уобичајено и за најситније куповине, рецимо - жваку. Ни Италија не каска много. Законом је забранила плаћање кешом, уколико цех прелази суму од 1.000 евра.

ЦЕЛА еврозона је већ 2012. године такозваним чврстим новцем обављала још само девет одсто свих трансакција, а у САД их је било седам процената. И неке цркве прешле су на дигитално пословање, па донације верника "скидају" с електронских картица. Недавно је престала да се штампа монета од 500 евра, а постоје назнаке да би то могло да се догоди и са новчаницом од 100 долара.

Паника од финансијске неизвесности коју је на велика врата донео "брегзит", нагнала је европске владе да још чвршће зграбе узде банкарских система. Аргументација гласи: осујетити прање новца и финансирање тероризма. Плаћање крупнијим новчаницама као што су, рецимо, оне од 100 долара, тврде заговорници протеривања кеша, олакшава рекетирање, изнуде, прање новца, трговину људима и дрогом, корупцију јавних службеника, лекара... Мање новца у оптицају значи и мање простора за утају пореза, јер иза трговине остаје електронски траг. Из Скандинавије упозоравају да мање новца значи и мање оружаних пљачки.

Аналитичари, међутим, указују на чињеницу да се безготовинским плаћањем омогућава да светски моћници одахну. Јер, на тржишту без кеша, опасност од тога да ће грађани у неком тренутку, заплашени монетарном "олујом", похрлити да повуку новац са својих рачуна, практично је анулирана. То другим речима значи да трезори највећих глобалних економија могу да једни другима пребацују новац грађана као пингпонг лоптицу са циљем да прикрију дубоке проблеме на некој од чворних тачака.

ГРУБО би било рећи да држава протеривањем готовине практично пљачка своје грађане, али је на неки начин ипак отуђује од њих. Јер, онај ко не може да врати паре у свој посед (и шаке) онда кад му то одговара из било ког разлога, не може ни да буде баш сигуран да их уопште има.

Кеш, такође, једини гарантује универзално прихватање, анонимност преносивости с особе на особу без објашњења, ликвидност и поштовање приватности у сваком смислу. Неко ко картицом плати, рецимо, авионску карту, може да буде сигуран да ће, ма ко био заинтересован за правац његовог кретања, моћи да сазна куда је отпутовао. Плаћање готовином, насупрот томе, не оставља траг.

ИНДИЈА ПОВУКЛА 86 ОДСТО НОВЧАНИЦА

ВЛАДА Индије кренула је у љути обрачун са готовинским плаћањем. У уверењу да ће његово смањење утицати на пад корупције и криминала, премијер Нарендра Муди одлучио је да из оптицаја повуче највеће новчанице од 500 и 1.000 рупија (вреде седам, односно 14 евра), а то је чак 86 одсто укупног кеша у оптицају. Донета је наредба да грађани положе те новчанице у банку и још плате порез на имовину. Могу их заменити за друге банкноте, али је њихова количина ограничена, па је владин потез изазвао страховиту панику и дугачке редове пред банкама.