ИСПОВЕСТИ МАШИНОВОЂА ПОСЛЕ НЕСРЕЋА - Ноћима нисам ока склопио кад сам згазио дете; Не могу да се помирим са смрћу четворице младића

СВАКОГ Светог Јована осетим исту језу и тугу која ми је разорила здравље. После те несреће нисам више био исти човек иако знам да нисам одговоран за њихову смрт. Ипак, под точковима локомотиве, којом сам ја управљао, угашена су четири живота. Ниједан од њих четворице није био старији од 17 година.

Овако, за "Новости", почиње своју исповест машиновођа у пензији Синиша Ђорђевић (63) из лесковачког села Липовица. Четворица припитих младића покушала су тог 19. јануара 1997.године да се "фићом" провуку између спуштених полубраника на прузи Ниш--Скопље. Тренуци младалачке непромишљености Синиши су заувек променили живот. Иако машиновође не сносе одговорност за смрт на шинама, Ђорђевић је сам себи био најстрожи судија. Данас је он руина, преживео је два мождана удара, болује од дијабетеса, хипертензије, депресије... већ три године је у инвалидској пензији.

- Било је још гажења, али ово ми је пресудило. Не могу да се помирим са њиховом смрћу иако нема ни мрве моје кривице. Возио сам брзином мањом од прописне, нисам био под дејством алкохола, покушао сам да закочим, али при брзини од 98 километара на сат то је било немогуће - каже Синиша, кога те ноћи житељи македонског села Илинден умало нису линчовали. - Не замерам им, чак сам им писао и тражио њихову дозволу да им посетим гробове. Три породице су дале пристанак, али нисам могао да одем, то би ме сигурно дотукло. После тога никада више нисам могао да седнем у локомотиву.

Зато и разуме младог колегу, машиновођу који је пре два месеца на пружном прелазу у Доњем Међурову ударио у аутобус, у којем је настрадало седморо путника. Вратио се недавно на посао, али сада ради у администрацији.

- Нисам спавао четири ноћи када сам локомотивом поткачио девојчицу стару две године. Није јој било спаса. Звала се исто као моја ћерка. Не знам како се то детенце нашло поред пруге, али ми је требало четири године да се вратим послу машиновође - прича нам тазе пензионер Мирослав Стојановић из Живкова, који је од 36 година стажа локомотивом управљао пуних 26 година. - Свако од нас се носи с тим како уме. Сећам се да су нас као младе машиновође припремали и говорили нам да нас чека све и свашта на прузи, али те на смрт нико не може припремити.

ТРАУМЕ Синиша Ђорђевић

И поред свега што је доживео на радном месту, Мирослав и даље верује да је ово једно од најлепших занимања, а бег од стварности налазио је у спорту.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Хтео у смрт са девојком - она погинула, а он преживео

- Не желим да говорим о бројевима, сви су они били људе без обзира на то да ли су сами одлучили да дигну руку на себе или нису проценили ситуацију, односно опасност. Ето, ја памтим једног самоубицу негде у Македонији који ми је махнуо издалека, а онда се бацио под локомотиву. Што је најгоре, остао је да усправно виси на локомотиви све док није дошла полиција. Малтене смо се "гледали у очи". А убио се јер га је жена варала, полиција је пронашла опроштајно писмо - прича нам Драган Станковић (56) из Печењевца, који је и сам био у ситуацији да и њему живот буде угрожен.

УПОЗОРЕЊА Драган Станковић

- Налетео сам на "финишера" тешког 35 тона који се наводно заглавио. Срећом, нико није настрадао. Ма, дешавало ми се да на мене налете возилом док пролазим пружним прелазом. Кажу после да нису видели воз који им је био испред носа.

Станковић каже да је на пружном прелазу код Ниша, где се пре два месеца догодила велика трагедија, и он имао неколико инцидената јер возачи просто игноришу упозорења. Са друге стране, Драган хвали Пуковчане јер су врло опрезни кад је реч о овом пружном прелазу.

А није у њиховом послу све суморно и црно, понекад се "блиски" сусрети заврше и без жртава ако се не рачунају поломљени трактори, мотокултиватори, мотоцикли...

- Једва сам спасао батина једног несрећника који се мотокултиватором заглавио између шина. Некако је преживео удар локомотиве, али мало је фалило да га жена докрајчи, јер су мотокултиватор купили пет дана пре судара - присећа се Мирослав, док Синиша памти како је успео да сигурне смрти на трактору спасе сељаке из Добротина, бабу и деду и њихове двоје унука.

- Звали ме у госте, ма пустите људи славље, живот сте ми скратили - каже Синиша.

ТРАГЕДИЈА У несрећи код Доњег Међурова настрадало је седморо путника из аутобуса Фото Ј. Ћосин

КОЗЕ СПАСЛЕ ЧОВЕКА СИГУРНЕ СМРТИ

МИРОСЛАВ се уверио да су козе најинтелигентније животиње и да је комплимент када неког назовеш тим именом.

- Приметио сам стадо коза на прузи и учинио сам све да зауставим воз јер мени је жао и животињу да прегазим. Тек кад сам се приближио приметио сам да на колосеку лежи човек. Пришао сам му и он је завапио да га је погодио инфаркт па сам алармирао хитну помоћ. Практично су му козе спасле живот у сваком смислу јер тешко да би њега тако склупчаног благовремено приметио - каже Мирослав.

СВЕТИ АРХАНЂЕЛ ИМАО 16 ГАЖЕЊА

МЕЂУ машиновођама један колега добио је надимак Свети Арханђел јер је имао 16 гажења.

- Не постоји рампа која је сто посто сигурна и једноставно морамо да схватимо да је људски ум господар живота и смрти. Поштујте пружне прелазе јер не коцкате се само са својим животима него и нашим, без обзира на то што ми не одговарамо - кажу машиновође.

ТЕШКО ЈЕ ЗАУСТАВИТИ САМОУБИЦЕ

КАДА неко реши да се убије тешко да га неко може спасти. Успео сам да приметим једну жену која је хтела да се баци под воз. Када сам изашао из локомотиве, да видим како је, хтела је очи да ми ископа што је нисам прегазио. Сколнили смо је с пруге и наставили даље. После два сата сачекала је други воз и оставрила свој наум - каже Синиша.