Затвор, ипак, није одлазак у бању

ОСУЂЕНИЦИ који своје казне издржавају у српским затворима најчешће се жале на мањак животног простора, недовољну осветљеност просторија у којима бораве, хладноћу током зиме и превелику врућину у летњем периоду. Појединци су незадовољни и храном, медицинским третманом, односом командира...

У Удружењу притвореника и затвореника Републике Србије напомињу да, поред набројаних, добијају и притужбе у којима се наводи да им недостају хигијенски пакети, које сваки осумњичени треба да добије чим стигне у притвор. Драгиша Петровић, који је на челу овог удружења, истиче да су стандарди застарели, али и да се у последње време примећује мали помак у побољшању услова.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Стражари спречили самоубиство затвореника

Поједини сматрају да се затвореници у већини случајева неоправдано жале, наглашавајући да нису дошли у бању. Истичу да затвор "Забела" у Пожаревцу има и базен, и да је самим тим осуђеницима омогућено да се расхладе током лета, што поједини грађани себи не могу да приуште јер немају пара да плате карту. Такође, недавно је приликом гостовања у једној телевизијској емисији један од гостију, коментаришући услове у затвору у којем борави убица Тијане Јурић, нагласио да, за разлику од родитеља који плаћају оброке за своју децу у вртићима, затвореници то имају о трошку државе.

- Осуђени се увек може поднеском обратити начелнику или другом овлашћеном лицу из одговарајуће службе завода уколико сматра да су му нека права ускраћена, а он је дужан да осуђеном писмено и образложено одговори у року од пет дана од дана предаје поднеска - кажу у Управи за извршење кривичних санкција.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - КПЗ Сремска Митровица: Брига о псима као лек за затворенике

Према речима надлежних у Управи, Министарство правде улаже интензивне напоре како би се побољшали услови у којима бораве осуђеници и притвореници:

- То је препознао и Савет Европе, који је у извештају за 2015. похвалио Србију за учињене помаке у циљу растерећености смештајних капацитета. Доказ је то што је Србија 2011. из тог разлога била на дну лествице ове организације. Иначе, проблем са смештајним капацитетима деле и друге европске земље. Извештај СЕ за 2016. годину, и то другу годину заредом, показује и да већи проблем са пренасељеношћу у затворима од Србије имају државе чланице ЕУ, попут Италије, Португалије, Француске, Белгије, Кипра...

Централни затвор Београд Фото: Управа за извршење кривичних санкција

У протеклих пет година Управа је континуирано радила на побољшању услова смештаја и повећању капацитета у заводима на основу препорука Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака, која, иначе, у последњем извештају није нашла нити једну замерку у погледу поступања запослених према осуђеницима. Тако је, из претприступних фондова ЕУ, 2013. изграђено осам нових павиљона у Васпитно-поправном дому у Крушевцу. После година неулагања, 2012. је почела реконструкција Специјалне затворске болнице у Београду, и прошле године та установа је у потпуности реновирана. То је сада репрезентативна установа, у којој се примењују савремене методе лечења.

У КРАГУЈЕВЦУ ВИШЕ МЕСТА

У Управи за извршење кривичних санкција наглашавају да ће ове године бити објављен међународни тендер за одабир извођача радова на изградњи новог затвора у Крагујевцу, за смештај 400 особа. У Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу прошле године је из средстава ИПА фондова ЕУ започета изградња новог објекта, а по завршетку овог посла почеће се реконтрукција главне смештајне зграде. Укупан капацитет у оба објекта биће 322 особе.