Судска пракса je прeблага према силоватељима деце

У РЕГИСТАР педофила уписано је 66 имена, међу којима су и они који су сексуално злостављали не само туђу, већ и своју децу. Између 2014. и 2016. године за обљубу над дететом осуђено је 36 људи, док се подаци за 2017. још чекају.

Већина криваца добила је затворске казне, а од прошлог лета судови не смеју да изричу санкције испод законског минимума од пет година. И поред тога делује да није довољно урађено да се заштите жртве и адекватно казне починиоци. А као један од главних проблема стручњаци наводе предуге судске процесе и то што се превише цене олакшавајуће околности.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Комшија покушао да силује дете?

Готово да нема недеље а да се на страницама црне хронике не појаве наслови "отац обљубио кћерку", "деда силовао унуку", "комшија напаствовао малолетника"... Само у последње три недеље чак три оваква случаја избила су у јавност. Јагодинска полиција ухапсила је 18. маја Г. М. (38) због сумње да је силовао шеснаестогодишњу рођаку. Осумњичени и његова супруга били су хранитељи девојчице чији отац је убио њену мајку 2014, а потом извршио самоубиство.

Смедеревац Н. Б. (56) ухапшен је само дан раније због сумње да је силовао ћерку невенчане супруге, четрнаестогодишњу девојчицу ометену у развоју. Пре тога, за првомајске празнике, у Књажевцу је ухапшен Б. В. (45) због сумње да је силовао сина од његове једанаесте године.

У Старим Бановцима, 21. априла, ухапшен је Д. Р. (65) због сумње да је држао заточену четрнаестогодишњу девојчицу у кући, где се сумњичи да ју је силовао. У селу код Јагодине, 16. фебруара, ухапшен је Д. П. (65) због сумње да је током седам година силовао сина (14), а Г. К. (49) из Касидола ухапшен је 29. јануара због сумње да је сексуално злостављао седмогодишњу девојчицу, дете људи код којих је радио као надничар.

Кућа у Деспотовцу у којој се, наводно, догодио један од последњих случајева сексуалног злостављaња

Примери су бројни, а у Комитету правника за људска права Јуком кажу да није проблем у домаћим законима, већ у судској пракси. Процеси дуго трају, а судије превише цене олакшавајуће околности за окривљене, виктимизујући тако по други пут жртве. И адвокат Тихомир Константиновић констатује да је један од разлога за пораст овог кривичног дела блага казнена политика:

- Када би била уведена доживотна робија, сигуран сам да би опао број најтежих кривичних дела. Ово што се данас дешава малолетним жртвама непримерено је цивилизованом друштву. Држава гледа да смањи број људи који издржавају законску казну, због економског момента, а сведоци смо да осуђеници када изађу из затвора чине истоврсна или још тежа кривична дела.

Он додаје да је појава да очеви силују сопствену децу нешто што заслужује много оштрије казне. Закони, каже, морају доследно да се примењују, било да је у питању обичан човек или позната личност, и не смеју да буду на законском минимуму. Проблем је и комбинација англосаксонског и римског права, која се код нас користи.

- Изрицање мере кућног притвора или затвора, са или без наногвице, на неки начин стимулише потенцијалне извршиоце - објашњава Константиновић. - Они се не плаше ни када знају да законодавац предвиђа условни отпуст после две трећине издржане казне, а примена алтернативних санкција ни у ком случају нема карактер превентиве. Насупрот томе, сваки потенцијални извршилац тешких дела добро би размислио када би знао да га чека доживотна робија или дужа временска казна.

Посебно оштре, каже наш саговорник, треба да буду казне када је жртва обљубе малолетник који ће до краја живота имати трауме и који, када је починилац отац, губи једног родитеља.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПРИТВОР ЗА ОЦА МОНСТРУМА: Силовао ћерку и одсекао јој косу

И форензички психолог Милан Костић примећује да су у последње време хронике пуне случајева сексуалног злостављања сопствене деце.

- Као извршиоци бруталних насртаја према ћеркама често се помињу очеви који су и раније испољавали деструктивно понашање, било према супругама или другим члановима породице, било ван породице, кршећи законске норме различите врсте - каже Костић. - Такво понашање су, неретко, испољавали и пре него што је обелодањено да су овакви напасници. Већ на основу сазнања о ранијим преступима и, још шире, о агресивним испадима у различитим животним епизодама, са доста вероватноће се може претпоставити да је реч о изразито психопатским структурама. Закључак је благ ако знамо да таквих злостављања сопствене деце нема у животињском свету.

Како Костић објашњава, такви људи, у овим случајевима, показују ступањ безосећајности према својим најближима који несумњиво оличава драстичну девијацију понашања.

- Тај поремећај изражава поремећај целокупне личности, који се не лечи у душевним болницама већ се осуђује у складу са предвиђеним законским казнама - наводи Костић. - Могу се они по издржаној казни (или током ње) третирати у специјализованим установама за поступање према психопатама. Или, зависно од специфичних проблема, у другим установама које се баве социјално-психолошким и психопатолошким радом.

Тихомир Константиновић

Најважније је, према речима овог форензичког психолога, да се психолошки профил личности таквог напасника детаљно испита.

- Дешавања у више места у Србији показују да је превентивни рад неопходан да би се нови случајеви на време спречили и то широком друштвеном и стручном акцијом - наглашава Костић. - Појава о којој овде говоримо није повезана са случајевима сексуалних перверзија, попут педофилије, јер она има сасвим друге претпоставке и захтева сасвим други третман.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Гледала како јој отац убија мајку, па себе, а сада је силовао рођак?

Већина психолога, ипак, подсећа да је велики број сексуалних злостављача деце, своје или туђе, и сам у детињству био жртва оваквог насиља.

САВЕТОВАЛИШТЕ

ПРИСТУП подацима из регистра педофила могу имати суд, тужилац, полиција, Управа за извршење алтернативних санкција, а уз образложен захтев и државни орган, предузеће, друга организација. Школе, вртићи и институције које раде са децом дужни су да затраже податак да ли је у Регистар уписано лице које треба да се запосли. Осуђенику могу да буду одређене и посебне мере, као престанак јавне функције, забрана рада са децом, посета местима на којима се окупљају малолетници... Осуђеници морају да посећују саветовалишта.

БОКАН: СМРТНА КАЗНА ЈЕ ЈЕДИНА ПРАВА МЕРА

С ОБЗИРОМ на ограничену сувереност и на наше прилагођавање европским стандардима који се нису прославили, држава је, може се рећи, у пат-позицији. Србија више јадикује него што нешто конкретно ради. Мучење мале деце је кључно питање етичког кода једног друштва. То је страшно кад се деси и у току ратова, а још монструозније кад је у миру и иза затворених врата - каже, за "Новости", књижевник Драгослав Бокан.

Регистар педофила треба да буде јаван, иначе џаба постоји, а приче из црне хронике треба третирати као превентиву, како би се ти злочинци казнили без икакве милости. Силовање мале деце, које је равно сатанизму, кажњава се блаже него нека друга кривична дела. Ми једва да користимо и тешке речи, а камоли тешке казне, слабо реагујемо. Можда ће неком звучати преоштро, али смртна казна је једина права казна. Присталица сам да се у јавности подигне глас апсолутног револта, да се са педофилима обрачунамо како знамо. Ако то остане на нивоу судница и адвоката, одвешће и нас и наш систем вредности у пропаст. (С. В.)