ИСПРАЋАЈ ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА: Косово је било његов усуд (ФОТО/ВИДЕО)

Овим речима се пред више хиљада грађана испред Цркве Светог Николе на Новом гробљу у Београду од Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе СДП, данас опростио владика рашко-призренски Теодосије.

Те речи одсликале су животни пут првака српског народа, који је мучки прекинут хицима у његовој Косовској Митровици, од које су могли само мртвог да га одвоје. До његове вечне куће у Алеји заслужних грађана, у сузама и достојанственој тишини испратили су га породица, пријатељи, страначки саборци, патријарх Иринеј, државни врх Србије, опозициони челници, народ са КиМ и Републике Српске...

Опело је служио епископ Теодосије, који се бираним речима опраштао од човека са којим је годинама делио добро и зло на напаћеном српском Косову:

- Испративши Оливера са његовог и нашег Косова и Метохије достојанственом поворком кроз Косовску Митровицу, која је окупила на хиљаде људи, запитали смо се да ли по неком неписаном правилу људску величину можемо истински да сагледамо само онда када нас напусти и оде из овог живота, а у срцима свих нас остави велику празнину - казао је епископ Теодосије.

- Исто нас осећање прожима и данас, кад видимо колико је људи дошло да ода почаст овом изузетном човеку, хришћанину и патриоти. Поносни смо што смо га познавали. Цео живот се борио за правду и слободу, са српским народом на КиМ. Својом жртвом за истину ових дана је окупио Србе око своје животне жеље и визије да остану и опстану на вековним огњиштима.

Већ око 10 часова ковчег са Ивановићевим телом изнет је испред цркве. Уз одар на којем су биле три беле руже и Оливерова фотографија, уплакани, скрхани болом, али достојанствени, стајали су супруга Милена, синови Никола, Жарко и Јанко, сестра Наташа, брат Мирослав, прва супруга Марина...

- Отеше ми га, да се више никада не врати... - кроз плач је с муком проговарала Милена стискајући руку рођацима који су уз сузе прилазили...

Да ода почаст Оливеру, међу првима је дошао, видно потресен, бивши председник Томислав Николић. Плач и гласни јецаји супруге Милене чули су се и када је дошао министар Ивица Дачић. Посебно је дирљив био сусрет са Расимом Љајићем, који оног кобног дана у ТВ студију није могао да задржи сузе за пријатељем.

Дуга колона оних који су дошли да се опросте од Ивановића формирала се готово до улазне капије Новог гробља. Ни после два и по сата стрпљивог чекања, многи нису успели да приђу и поклоне се сенима.

- Убише човека на правди Бога. У затвору је макар био жив - дрхтавим гласом нам говори Милан, протеран из Призрена.

Код Оливерове вечне куће, у име породице и пријатеља, дирљивим говором од њега се опростила Тања Петровић, светска шампионка у каратеу и дугогодишња пријатељица породице Ивановић:

- Не бој се, Оливере, тамо где ти идеш, тамо је светлост, тамо је Бог, тамо су вера и истина за коју си се борио и погинуо. Ти си, Оливере, живот. Све снове о бољој Србији сневао си и претварао у јаву, радећи за државу и њене институције, не мичући се са Косова и Метохије. То је био твој залог држави, твоја гаранција верности, твоја заклетва, и на крају, твој усуд...

У ПОВОРЦИ И ХИРУРЗИ ИВАНОВИЋ И ЕЛЕГ, КОЈИ СУ ПОКУШАЛИ ДА СПАСУ ОЛИВЕРА: СВЕ СМО УЧИНИЛИ ДА ГА ОЖИВИМО, ОНДА ЈЕ ДОШАО БОЛ...

САХРАНИ су данас присуствовали и лекари који су се грчевито борили да Оливера отргну од смрти. У немој маси пронашли смо др Милана Ивановића, директора КБЦ у Косовској Митровици. Са својим презимењаком био је дугогодишњи суграђанин, али, често, и политички неистомишљеник. Судбина је хтела да буде присутан и током покушаја његове реанимације.

- Чим смо видели ране на његовом грудном кошу, то не може да не погоди човека, па иако је лекар - враћа филм Милан на црни уторак. Затим кроз уздах наставља.

- Покушали смо све да га оживимо. Нажалост, нисмо успели. После Оливеровог убиства, у Митровици није завладала обична жалост, већ мук, тишина, сабласно ћутање. Он је био најпознатији представник Срба са Космета. Оваква његова смрт је нож у леђа свим Србима.

Хирург Златан Елег предводио је реанимацију Ивановића. Нису, нажалост, успели:

- Све смо учинили, али није дало резултате. Тек тада сустигле су нас емоције, осећај горчине, туге, бола, према човеку који је био прагматичан, један од водећих Срба на Космету. Шта чека друге ако је Оливер тако свирепо убијен...

ВЕНАЦ ИЗ СРПСКЕ

УЗ одар је био постављен велики венац од Срба из РС од хризантема у бојама српске тробојке. Из Косовске Митровице стигли су аутобуси којима је на десетине Оливерових суграђана дошло да га испрати на вечни починак.