Хероји фудбалери брзо заборављени: Цели фудбалски тим положио живот за Републику Српску
01. 12. 2019. у 10:45
Чак дванаест играча Полета из Подновља код Добоја погинуло током рата 1992-1995; Најстарији од њих имао 31, а најмлађи само 22 године
.jpg "Хероји фудбалери брзо заборављени: Цели фудбалски тим положио живот за Републику Српску")
Борци Прве гардијске моторизоване бригаде ГШ ВРС Фото Приватна архива
ШИРОЈ јавности је непозната чињеница да је цео један фудбалски тим из Подновља код Добоја, положио живот за Републику Српску и српски народ. Реч је о Фудбалском клубу Полет. Погинуло је чак дванаест играча током рата 1992-1995. За њихову жртву данас готово да нико и не зна.
- Почетак рата је био и нека врста мобилизације за фудбалере. Када је српски народ био угрожен, они су лопту заменили пушком. Чекао их је најважнији меч, у којем је улог био много већи од три бода. Сви су се укључили у борбу, и велики број их је изгинуо бранећи веру и отаџбину - каже, за "Новости", Јово Вукељић, тренер ФК Полета.
НАЖАЛОСТ, с почетком ратних дејстава дошло је до првих жртава, и тај крвави низ није стао до краја рата. Један по један, дванаесторица фудбалера положила су живот на бранику отаџбине.
- Први је страдао, 1992. године, Небојша Грабовац (28), играч средине терена, неожењен. Исте године погинули су и Драган Босић (24), играч одбране, неожењен, па Славко Вукмировић (25), леви бек, отац једног детета, Драган Радуловић (27), играч одбране, Милош Нарић (29), играч одбране, отац двоје деце која данас играју у истом клубу... Шести играч који је изгубио живот 1992. је Драган Максимовић (23), нападач, отац једног детета, потом Слободан Нарић (23), играч одбране, и Ђоко Нарић (31), такође одбрамбени играч, отац двоје деце - испричао је Вукељић.
Фудбалери Полета гинули су у рату и 1994. године.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Звали су га “Бела смрт”: Симо је за 100 дана снајпером убио 500 Руса
- Свој живот за Републику Српску дали су и Славко Грабовац (22), десни бек, отац једног детета, па Синиша Шапорац (25), играч средине терена, чије дете се родило месец дана после његове погибије. Здравко Нарић, у тиму одбрамбени играч, неожењен, нестао је у бици на Возући 1994. године, и његове кости још нису пронађене. Дванаести играч Полета који је дао живот за родну груду је Зоран Томушиловић (27), отац двоје деце. Као командир интервентне јединице "Вучијачки орлови", погинуо је од муслиманске руке - по завршетку рата. Убијен је у Модричи 1996. године - завршава тужни "именик" Јово Вукељић.
ОСИМ спомен-плоче на просторијама клуба, нажалост, ништа друго не подсећа на херојство ових младића, од којих је најстарији имао 31, а најмлађи само 22 године. Ова прича о јунаштву Полетових фудбалера остала би непозната широј јавности да се за њу није заинтересовало Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске.
- Из овог примера јасно нам се осликава целокупан однос према онима који поднеше највећу жртву за народ. Пример ФК Полет говори о позицији и односу државе према борцима и њиховој жртви. Ми ћемо урадити све што је у нашој моћи да се то промени - каже, за "Новости", Мијодраг Иванић, члан Председништва Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригада ГШ ВРС.
ПРЕМА Иванићевим речима, борачка популација никада није добила статус који заслужује у РС, па је управо због тога пре нешто више од шест месеци основано Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде ГШ ВРС. За то кратко време његови чланови обавили су многобројне активности у циљу побољшања услова живота некадашњих чланова Гарде, али и одржавања пламена сећања на хероје из других јединица ВРС који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
- Формирањем Удружења гардиста и преузимањем активности на прикупљању информација о броју припадника бригаде, броју погинулих и рањених, њиховом послератном животу, за ово пола године постојања дошли смо до шокантних података. Само у оквиру бригаде, животе за Републику Српску дало је више од 250 њених припадника. После рата, услед разних узрока, а највише посттрауматског синдрома, настрадало је 50 припадника Гарде. Скоро половина рањених је на ивици егзистенције, а иза двадесетак погинулих остало је пусто огњиште. Њихове куће данас су зарасле и пусте, као неми споменици наше срамоте - каже Иванић.
Спомен-плоча погинулим фудбалерима испред просторија ФК Полет у Подновљу код Добоја / Фото ФК Полет
.jpg)
ПОДСЕТИМО, Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Републике Српске је војна формација о којој јавност мало зна. Њен основни задатак је био да штити Главни штаб и високе официре ВРС. По завршетку рата ова елитна јединица полако пада у заборав.
- Пoсле смене генерала Младића са места начелника Главног штаба ВРС, гардијска бригада је дошла у немилост. Током 1997. године је расформирана и, свесно или несвесно, све њене тековине, сећања на битке и страдања су полако падали у заборав. Нико није имао снаге да се посвети изради монографије или адекватног документа који би сведочио о ратном и поратном путу ове војне формације. Остаје утисак као да се неко у Републици Српској стиди гардиста који безрезервно дадоше животе за РС - рекао је Иванић.
НАЈДЕЛИКАТНИЈИ ЗАДАЦИ - НАЈМЛАЂИМА
Једна од специфичности Гарде био је просек година старости њених припадника. Без обзира на то што су овој јединици били поверени најделикатнији задаци, војници који су је чинили били су једва пунолетни.
- Прва гардијска бригада ГШ ВРС и 65. заштитни моторизовани пук биле су једине војне формације ВРС чија попуна је вршена претежно од регрута, односно војника на редовном служењу војне обавезе. Јасно је да можемо само наслутити колико су ове јединице, као најмлађе по свом саставу, задужиле Републику Српску и српски народ - каже Иванић.
ГЕНЕРАЛ "НАРЕДИО" ИЗГРАДЊУ ЦРКВЕ
План Удружења Прве гардијске моторизоване вригаде ГШ ВРС је да оствари сарадњу са другим сличним патриотским организацијама, у циљу промовисања сећања на ратну историју српског народа са обе стране Дрине.
- Генерал Младић је "издао наредбу" Удружењу гардиста, да се на Гвозном пољу, од камена са Трескавице, сагради црквица са спомеником безименом гардисти и да се на то место постави чесма. Позивамо све војнике и официре, чланове њихових породица, да се учлане у Удружење и тако допринесу очувању сећања на ову војну формацију, али и целокупну борбу српског народа - каже Мијодраг Иванић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
БОШЊАЦИ ТРАЖЕ НОВО ШМИТОВО НАМЕТАЊЕ: Из Српске осуђују покушај странаца да именује кадрове за заједничке институције
ПОЛИТИЧКО Сарајево све гласније призива ново наметање Кристијана Шмита, високог представника у БиХ, којег РС не признаје.
20. 05. 2025. у 06:15
УГЉЕВИКОМ ПРОШЕТАЛИ МАТУРАНТИ: Дефиле младости и лепоте
УЛИЦАМА Угљевика вечерас су продефиловали матуранти Средњошколског центра "Михаило Петровић Алас".
19. 05. 2025. у 20:16
ЧУВАРИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПРАВОСЛАВЉА: "Сапутници" из Бањалуке извели представу у част Светог Василија Острошког
У ВРЕМЕНУ када сцена све чешће трпи површни спектакл, Поетски театар "Сапутници" бира нешто другачије - божију реч, емоцију и причање приче. Они нису обични путници кроз уметност, иза њих остаје спектакуларан осећај у срцу и души публике.
19. 05. 2025. у 16:30
СРПСКА ПАЛА ИСПОД МИЛИОН СТАНОВНИКА Демографи упозоравају: Негативан природни прираштај однео више људи него рат
НАЈНОВИЈИ званични статистички подаци показују да је Република Српска "пала" испод милион становника, и да је број људи који живе у РС око 995.000.
19. 05. 2025. у 06:45
„ПУТ КА НЕБУ“ КАО ИНСПИРАЦИЈА: Изложба академика Миливоја Унковића у Источној Илиџи
У ГАЛЕРИЈИ "Жарко Видовић" отворена је изложба "Пут ка небу" академика Миливоја Унковића, једног од најзначајнијих уметника савременог српског ликовног израза. Изложбу је отворио начелник Источне Илиџе Маринко Божовић, нагласивши да ова изложба представља културни догађај од изузетног значаја.
19. 05. 2025. у 06:15
Gavrilo PRINCIP
01.12.2019. 11:15
Slava i hvala našim herojima! poruka za rukovodstvo R Srpske da ovim herojima podigne Crkvu koja bi bila njima posvećena!
Tim za nebo. Naka im je vecna slava i hvala.
Vecna slava i hvala. Vlast koja njih ne pamti,sramoti sebe i narod koji predstavlja
Podnovlje je jedno od sela na koje Srbi mogu da budu iznimno ponosni. Uvijek je bilo tako, znalo se i prije rata da ustaska noga nece nikad da kroci u Podnovlje. I nije. Vjecnaja pamjat ovoj braci nasoj i veliko postovanje i zahvalost za sve sta su uradili za ocuvanje naseg naroda i Republike Srpske. Postovanje veliko svim Srbima u Podnovlju, a i surom Republike Srpske. Zapamtili su ustase Podnovlje, budite uvjereni.
@Milan - Bas jesmo
Коментари (55)